Centralizacija i decentralizacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Centralizacija i decentralizacija". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Универзитет у Крагујевцу
Технички факултет у Чачку
Предмет: Увод у менаџмент
Смер: Идустријски менаџмент
Семинарски рад
Тема: Централизација и децентрализација
Студент: Никола Станисављевић Предметни наставник:
Бр. досијеа: 698/2008 Др Мирослав Радојичић
Асистент:
Неда Николић
Чачак, април 2009
Садржај:
Централизација и децентрализација као тенденције
Централизација односно децентрализација као појава је дуги низ година у центру пажње менаџмента као теорије и праксе. Разлог је у томе што је ова проблематика стални пратилац изналажења одговора на питање: како треба да буде алоциран ауторитет у организацијама, односно на којим нивоима треба да се дистрибуише право на доношење одлука да би се створиле адекватне претпоставке за ефикасно одлучивање и, тиме, успешно управљање – како деловима тако и организацијом у целини.
У изналажењу одговора на наведено питање дошло се до бројних сазнања. Најзначајнија су следећа:
Централизација, односно децентрализација су тенденције које су присутне у свим организацијама – без обзира на њихову величину (мале, средње, велике) и врсту (профитне или непрофитне). При томе:
Под централизацијом се подразумева тенденција да се ауторитет за доношење одлука претежно додели том менаџменту, односно алоцира на нивоу организације као целине (система) а
Под децентрализацијом се подразумева тенденција да се ауторитет претежно дистрибуише на ниже управљачке нивое (средњи и најнижи менаџмент), односно на већи број релативно самосталних организационих (под)система – пословних јединица (Busines Units);
Организациона конституција било које организације не може се успоставити на основу примене само једне од ових тенденција. Зато што:
Потпуна централизација ауторитета подразумева да су сва овлашћења дата једном менаџеру који би , истовремено, био и (једини) менаџер и извршилац (што подразумева непостојање развијене организационе структуре),
Потпуна децентрализација ауторитета подразумева преношење свих овлашћења менаџера на извршиоце (што би за последицу имало “нестанак” менаџера и разградњу постојеће организационе структуре);
Проналажење оптималног односа између централизације и децентрализације је “питање мере”, односно ситуационих фактора (како истичу савремени теоретичари менаџмента). Реч је о следећим факторима: трошкови одлучивања, преференције менаџера везане за коришћење једнообразне политике, способности носилаца одговорности на различитим орагизационим нивоима, карактеристике контролног механизма који користи организација и утицаји окружења (законодавство, акти државних, федералних и синдикалних агенција и удружења, пореска политика итд.)
Децентрализација има бројне предности, али и ограничења. Као најзначанјије, наводимо следеће:
Предности
Ослобађа топ менаџмент дела терета одлучивања и приморава менаџере виших нивоа на препуштање овлашћења,
Подстиче одлучивање и преузимање овлашћења и одговорности,
Даје менаџерима више слободе и независности при одлучивању,
Промовише успостављање и употребу опште контроле, што може повећати мотивацију,
Омогућује упоређивање успешности пословања разних организацијских јединица
Олакшава успостављање профитних цетара,
Олакшава диверзификацију производног програма,
Доприноси развоју општих менаџера,
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET