Ček | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ček". Rad ima 6 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Ček
Pojam, značaj i uloga čeka
U teoriji se pojam čeka definiše na različite načine, zavisno od toga šta se želi istaći kao osobenost čeka. Neki od tih pokušaja izazivaju pažnju s obzirom na autentičnost pristupa pri određivanju pojma čeka.
Ček je pismeni nalog, kojim poverilac povlači od svog dužnika, bilo u svoju korist, bilo u korist nekog drugog, jednu određenu svotu novca. Čekom se reguliše dužničko-poverilački odnos. Umesto da ode kod trasata – svog dužnika, od njega naplati svoje potraživanje i iz ovoga reguliše svoj dug prema remitentu – svom poveriocu, trasant izdaje ček koji daje remitentu. Remitent primljeni ček naplaćuje od trasata i time namiruje svoje potraživanje od izdavaoca. Isplaćujući ček, trasat se oslobađa svoje obaveze prema izdavaocu.
Ili, ček se određuje kao pismena isprava izdata u zakonom propisanoj formi kojom se izdaje nalog trasatu da isplati trećem licu izvesnu svotu novca kojom raspolaže izdavalac (trasant) ili da izvrši prenos (virman) s izdavaočevog računa na račun trećeg lica (remitenta). Iz ovakvog određenja čeka, pored ostalog, vidi se da se isplata čekovne svote, zavisno do toga o kom se čeku radi, može izvršiti u gotovom ili prenosom sredstava s jednog na drugi račun.
Danas se u našoj teoriji uglavnom se susreću dva oblika definisanja čeka. Kraći oblik prema kome je ček hartija od vrednosti, kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) a remitentu (korisniku čeka) isplati određenu svotu novca iz trasantovog pokrića kod trasata. Duži oblik kojim se opisno određuje pojam čeka: Ček je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje bezuslovni nalog trasatu (banka ili drugo lice) da u čeku označenom korisniku (remitent) ili donosiocu čeka, po viđenju isplati određenu svotu novca (u gotovom ili prenosom na određšni račun) iz njegovog (trasantovog) pokrića kod trasata.
Da bi se definisao ček potrebno je najpre utvrditi njegove karakteristike: prvo, da je obaveza iz čeka bezuslovna; drugo, da ček dospeva po viđenju; treće, da se isplata vrši iz trasantovog pokrića koje on drži kod trasata. S obzirom na to moglo bi se reći da je ček hartija od vrednosti kojom trasant daje bezuslovan nalog trasatu da po viđenju isplati korisniku čeka određenu svotu novca iz njegovog pokrića.
Poznata je engleska izreka prema kojoj: “Ko poseduje račun kod banke i svoja plaćanja vrši čekom taj je džentlmen, a ko plaćanje vrši u gotovom novcu, taj je samo čovek” U vezi sa tim navodi se da je ekonomska kultura jednog naroda utoliko veća ukoliko pojedinci imaju pri sebi manje efektivnog novca. Iz navedenog proističe da se čeku, kao hartiji od vrednosti koja se u praksi često koristi, pridaje veliki značaj.
Važnost čeka se temelji na činjenici da on predstavlja podesno sredstvo plaćanja. Ovakvu ulogu čeka omogućuju sledeća pravila: trasat kod čeka može da bude samo bankarska organizacija; dospelost čeka po viđenju; postojanje pokrića u momentu izdavanja čeka. Zahvaljujući svojoj osnovnoj funkciji platežnog sredstva ček omogućava lakše odvijanje platnog prometa, uz otklanjanje rizika koji prate plaćanja koja se vrše gotovim novcem. Istovremeno, smanjujući upotrebu novca u prometu, ček omogućuje duže trajanje novčanica (sprečava habanje novca). U manjoj meri ček se koristi u svrhe međunarodnog finansiranja.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET