CEFTA | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "CEFTA". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

PRIVREDNA AKADEMIJA
FIMEK
Novi Sad
Predmet: Ekonomija EU i evropske integracije
Tema seminarskog rada:
CEFTA
Sadržaj
UVOD 3
SLOBODNA TRGOVINA 4
Sporazumi o slobodnoj trgovini Republike Srbije 4
NASTANAK I RAZVOJ CEFTE 5
CEFTA 2006 5
OSNOVNI ELEMENTI CEFTA 2006 6
ČLANICE CEFTE I NJIHOV ODNOS 7
POZITIVNI I NEGATIVNI EFEKTI SPORAZUMA CEFTA 2006 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10
UVOD
U poslednjih nekoliko godina svedoci smo i učesnici procesa približavanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Proces stabilizacije i pridruživanja postaje sve brži, a samim tim postavlja pred celo društvo sve kompleksnije ciljeve i modalitete delovanja. Osnovni zahtevi sa kojima se suočava država i društvo u celini jeste usaglašavanje pravne regulative sa propisima Evropske unije.
Jedna od bitnih karakteristika Procesa stabilizacije i pridruživanja jeste prilagođavanje ekonomskog sistema uslovima velikog evropskog tržišta i istovremeno jačanje privrede kako bi ona uspešno funkcionisala u uslovima jake konkurencije. Iako ovaj proces tranzicije izaziva mnoge probleme u raznim sferama društva, on istovremeno predstavlja jednu neizbežnu fazu na putu ka zdravoj ekonomiji koja će predstavljati najjači temelj stabilne i uspešne države.
Najvidljiviji rezultat procesa stabilizacije i pridruživanja jeste stvaranje zona slobodne trgovine koje se realizuju kroz bilateralne i multilateralne sporazume o slobodnoj trgovini. U ovom momentu Republika Srbija primenjuje više bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama u okruženju, koje pretenduju da u bližoj budućnosti postanu članice Evropske unije. Istovremeno, neke od tih zemalja su članice CEFTA sporazuma ( Sprazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi ).
SLOBODNA TRGOVINA
U ekonomskoj teoriji postoji slaganje da slobodna trgovina pozitivno deluje na konkurentnost privrede. Smatra se da otvaranje tržišta neće biti loše po ekonomiju jedne zemlje, već da će liberalizacija poboljšati konkurentnost privrede. Pobornici slobodne trgovine navode da ona, posmatrano na dugi rok, svima donosi korist, dok protivnici tvrde da prave slobodne trgovine ne može biti i da liberalizacija prevashodno koristi velikima i bogatima, dok male zemlje uvek ostanu oštećene.
Zagovornici protekcionizma ukazuju da uvoz može biti štetan po privredu jedne zemlje, te da po svaku cenu treba obeshrabrivati uvoz, a ohrabrivati izvoz . U stvari, istina je negde na sredini: koristi od spoljne trgovine stoje kako na strani uvoza tako i na strani izvoza. Zašto? Pre svega, uvozom se zadovoljavaju opšte potrebe potrošača, pri čemu se omogućava pristup kvalitetnijim i jeftinijim proizvodima (uvoz nam omogućava pristup proizvodima koji su potencijalno jeftiniji i kvalitetniji od onih koje mi možemo da proizvedemo). Rastom uvoza kapitalnih dobara stvaraju se pretpostavke za dugoročan rast privrede jedne zemlje. Ovo je naročito značajno za nerazvijenije zemlje koje, po pravilu, oskudevaju u visokoj tehnologiji, pa je uvoz kapitalnih dobara ključan element privrednog rasta i razvoja. Sa druge strane, izvoz je takođe značajan za ekonomski prosperitet jedne zemlje. Rast izvoza iz jedne zemlje stimuliše prizvodnju i zaposlenost što dovodi do porasta životnog standarda stanovništva. Slobodna trgovina je naročito značajna za male zemlje.  
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET