Carine kao izvori javnih prihoda | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Carine kao izvori javnih prihoda". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Poreska i carinska politika
TEMA: Carine kao izvori javnih prihoda
UVOD
Carina je vrsta dazbine koja se placa u gotovom novcu za robu koja se uvozi, odnosno izvozi, sto zavisi od mera komercijalne politike koje propisuje drzava. Ona predstavlja vrstu fiskalnih prihoda koje drzava naplacuje prilikom prelaska robe preko drzavne odnosno carinske granice.
A granica je podrucje ograniceno carinskom crtom koja se poklapa sa drzavnom granicom.
Carina spada u posredne poreze I predstavlja jedan od najznacajnijih instrumenata spoljno-trgovinske razmene.
Carina danas sluzi vise ekonomsko-politickim nego cisto fiskalnim ciljevima I zato se izucava u sklopu politicke ekonomije, spoljno trgovinske I devizne politike. To podrazumeva da je carina danas u funkciji privrede I da je posredno I sama sastavni deo procesa proizvodnje odnosno da utice na troskove proizvodnje.
Kao instrument spljnotrgovinske politike carine mogu da deluju na formiranje I menjanje odnosa troskova I cena na domacem trzistu, a preko cena I na uvoz I izvoz, na ravnotezu trgovinskog I platnog bilansa, na ubrzanje ili usporavanje razvoja odredjene grane ili privrede, zaposlenost, traznju I potrosnju.
Raspodelu sredstava od naplacene carine, rezima uvoza I izvoza I medjucarinske povlastice regulise carinska unija. Uniju mogu da cine dve ili vise drzava.
1.POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA
Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:
Fiskalni – da se prikupe odgovarajuca finansijska sredstva drzavi. Fiskalni cilj je primaran ukoliko je osnovni ciljuvodjenja carina osiguranje potrebnih sredstava za pokrice drzavnih rashoda.
Ekonomski – to znaci da se carinom moze stititi, pre svega, domaca privreda ili samo odredjena grana od spoljne konkurencije. Carinom se moze povecati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj odredjene grane, delovati na strukturu troskova I raspodelu drustvenog proizvoda I na investicije. Ekonomski karakter carine je primaran ukoliko se carina uvodi zbog zastite domace privrede.
Socijalni – opgleda se u tome da se kroz snizenje carina na proizvode vazne za zivotni standard odredjenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje tj. stimulisanje potrosnje.
Za realizaciju brojnih ekonomskih I finansijskih ciljeva misljenja finansijskih strucnjaka o ulozi carina se razlikuju. Oni koji osporavaju carine to rade zbog toga sto:
Carine ogranicavaju razvoj medjunarodne ekonomije;
Usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike I tehnologije;
Vode odrzavanju visokih troskova proizvodnje;
Carine su nepravedne jer one realno teze pogadjaju siromasnije slojeve stanvnistva nego bogatije;
a oni koji opravdavaju carine misljenja su:
Carine stite I potpomazu nacionalnu ekonomiju;
Carinama se moze uticati na odnose sa drugim drzavama;
Carinama se moze dosta uspesno braniti ekonomska samostalnost zemlje;
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET