Budžet Evropske Unije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Budžet Evropske Unije". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka turistička škola strukovnih studija,
Beograd
OSNOVI EKONOMIJE
BUDŽET EVROPSKE UNIJE
Beograd, 2010.
SADRŽAJ
UVOD 2
NAČELA 3
PROCEDURA USVAJANJA BUDŽETA 4
IZDACI 5
PRIHODI 6
PORESKI SISTEM EVROPSKE UNIJE 7
ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 9
UVOD
Budžet, budžetski prihod i rashod, zajedno sa zakonom i primenom zakona, spadaju među najvažnije instrumente koje neka ekonomska i/ili politička organizacija može da upotrebi. Budžet treba da pokrije ne samo administrativne troškove, već i da raspolaže sredstvima za intervenciju u ekonomiji. Budžet većine međunarodnih organizacija pokriva samo njihove administrativne troškove. Redak izuzetak je Evropska Unija, koja oko cak 95% prihoda vraća svojim državama clanicama. Države članice smanjuju svoje rashode na ime sopstvene intervencije u oblastima u kojima EU ima nadležnost i u kojima interveniše.
1970. budžet Zajednice iznosio je 3,6 milijardi evra godišnje ili 19 evra po stanovniku. 2003. budžet je iznosio 98 milijardi evra (258 evra po stanovniku). Nakon proširenja u 2004. budžet 25 država članica iznosio je oko 105 milijardi evra (232 evra po stanovniku).
NAČELA
Budžet EU podleže određenim opštim načelima.To su načelo jedinstva – da celokupan rashod EU mora biti prikazan jednim dokumentom; prema načelu periodičnosti budžeta budžetske operacije se odnose na datu godinu koja se podudara sa kalendarskom godinom. Nacelo ravnoteže budžeta govori da prihodi i rashodi u toku jedne godine moraju biti u ravnoteži, i budžet mora biti potpuno finansiran iz sopstvenih sredstava. Zabranjeno je deficitarno finansiranje ili uzimanje zajmova za finansiranje mogućih deficita. Načelo univerzalnosti (potpunosti) kaze da se određeni budžetski prihod ne može preneti ili spojiti sa određenim izdatkom. Nacelo specifikacije zahteva da izdatak mora biti precizno naveden. Svaki izdatak mora imati tačnu namenu.
Postoji potreba da se zaštiti Evropska Centralna Banka od nacionalnih pritisaka da se dug smanji kroz inflaciju. Tako se sprečava da posledice budžetskih deficita, odnosno preteranog koriscenja javnog duga u odredjenim zemljama putem povecanja kamatnih stopa, snose ostale članice Evropske Unije. Medjutim, apsolutni i relativni obim budžeta EU je prilično mali u odnosu na udeo udruženog BNP drzava članica, kao i u odnosu na moguci uticaj na makroekonomski život širih razmera u okviru EU. On ne igra značajnu ulogu u ekonomskoj stabilizaciji ni u alokaciji resursa (izuzev u poljoprivredi). Potencijalna stabilizaciona uloga ovog budžeta ugrožena je zahtevom da on mora biti u ravnoteži. Zabranjeno je korišćenje javnih zajmova za pokriće deficita ili deficitarno finansiranje.
Ugovor iz Rima (1957.) i Deklaracija iz 1982. uvode dve kategorije budžetskih izdataka: obavezni i neobavezni izdaci. Razlika između ove dve vrste izdataka je u osnovi politička, pa je cesto bila izvor sukoba između Parlamenta i Saveta ministara. Obavezni su oni izdaci koji nužno proističu iz Ugovora o Evropskoj Zajednici i ostalih Akata, i odnose se kako na unutrašnje, tako i na spoljne izdatke. Svi ostali izdaci su neobavezni.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET