Vrste banaka | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vrste banaka". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VRSTE BANAKA
  U okviru brojnih finansijskih institucija u svim finansijskim sistemima, bankama pripada primarna uloga.
Sa bankarskog aspekta, finansijske institucije mogu se posmatrati kao bankarske, nebankarske i ostale (mešovite ili pomoćne). Bankarske finansijske institucije su emisione, depozitne, poslovne, investicione i druge banke; nebankarske finansijske institucije su štedionice, osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, finansijske kompanije i dr. Ostale (mešovite ili pomoćne) finansijske institucije su kreditne agencije, dilersko-brokerske, akceptne i diskontne kuće, zalagaonice i dr.
U literaturi ne postoje jedinstveni kriterijumi za podelu banaka. Zbog toga se koristi više kriterijuma, koji se međusobno upotpunjuju.
Najčešći kriterijumi su:
ročnost poslova
privredna oblast ili grana iz koje potiču osnivači banke i
veličina teritorije koju pokriva neka banka.
Najstarije banke su bile univerzalnog karaktera, jer su za svoje komitente obavljale sve vrste bankarskih poslova. Kasniji privredni razvoj, naročito industrije i trgovine, dovodi do specijalizacije u bankarstvu. To je dalo dominantnu ulogu kriterijumu koji uvažava vrstu izvora, prirodu sredstava i način njihove upotrebe od strane banke, uz postojanje međuzavisnosti vrsta i sredstava i njihovog plasmana.
Uobičajena podela banaka je na:
emisione ili centralne
poslovne
depozitne
investicione
univerzalne i
ostale vrste banaka.
  Emisiona (centralna) banka predstavlja "glavnu" banku u bankarskim finansijskim institucijama. Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj zemlji, čime se, u tržišnim uslovima, dinamizira i stabilizuje privredna aktivnost zemlje.  
Prva emisiona banka je osnovana u Švedskoj 1656. godine (Riksbank of Sweden), dok je najveći uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka imala Bank of England. Za emisionu banku može se reći da je specifična državna institucija. Javlja se kao "banka banaka" i kao "banka države". Ona
1
Iako se može organizovati po više modela (model jedinstvene centralne banke, model složenog sistema centralne banke i dr.), postoje, uglavnom, dve osnovne funkcije centralne banke:
vođenje monetarne politike i
funkcija "poslednjeg utočišta banaka" ili "zajmodavca u krajnjoj instanci" (lender of last resort).
Emisiona banka je nadležna za vođenje monetarne politike. Ako se govori o osnovnim ciljevima monetarne politike, kao što su stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost i uravnoteženi platni bilans, onda prioritet ima stabilnost cena. Time se valorizuje značaj stabilnosti nacionalne valute za ravnotežna privredna kretanja. Ujedno, centralna banka je novčana institucija u meri u kojoj formira opticajni novac, ali i u meri u kojoj uspostavlja brojne novčane odnose sa bankama, državom i inostranstvom.
Posmatrajući banku kao "poslednje utočište banaka", može se zaključiti da se radi o obezbeđenju likvidnosti radi snabdevanja poslovnih banaka potrebnim količinama novca i kredita. Takođe, centralna banka ima funkciju sprečavanja masovnog bankrotstva banaka tako što se javlja kao "zajmodavac u krajnjoj instanci". To uliva osećaj stabilnosti i sigurnosti transaktorima i stanovništvu.
Centralna banka može obavljati i supervizorsku funkciju u odnosu na poslovne banke i ukupan finansijski sistem.
Emisionoj banci su za vođenje njene mikro i makro politike na raspolaganju sledeći monetarni instrumenti:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET