Upravljanje porezima | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Upravljanje porezima". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: FISKALNA EKONOMIJA
UPRAVLJANJE POREZIMA
Beograd, novembar, 2008. godina.
Sadržaj
1. POREZI – POJAM I KARAKTERISTIKE 2 1.1. Pojam poreza 2. 1.2. Karakteristike poreza 2 3. UPRAVLJANJE POREZIMA U EVROPI I KOD NAS 3 4. KONTROLA POREZA 5 3.1. Vršenje kontrole 6 3.2. Postupak kontrole 6 3.4. Postupak kontrole poreza 8 3.5. Poreski prekršaji i poreska krivična dela 9 5. ZAKLJUČAK 10 6. LITERATURA 12
1. POREZI – POJAM I KARAKTERISTIKE
Pojam poreza
Porezi predstavljaju obavezne transfere koje poreski obveznici plaćaju državi pod čijom se poreskom vlašću se nalaze. Sredstva prikupljena porezima služe za finansiranje javnih potreba (rashoda) u skladu sa ekonomskim i socijalnim ciljevima države. Porezi su najznačajniji oblik javnih prihoda u savremnim državama:
u Srbiji porezi čine 85-90% javnih prihoda države
u zemljama EU porezi, u proseku, čine preko 90% prihoda država
1.2. Karakteristike poreza
Derivativnost
porezi su izvedeni prihodi države, tj. nisu rezultat njene ekonomske aktivnosti
porezima se vrši preraspodela dohodaka i imovine
Obaveznost (prisilnost)
u demokratskim društvima obaveza plaćanje poreza je uvedena zakonima
ukoliko obveznik na poštuje zakon primenjuje se prinudna naplata
Služe za finansiranje javnih rashoda
poreskim prihodima se finansiraju javna dobra čiji su korisnici lica koja su platila poreze
koja vrsta javnih dbara i u kom obimu će se finansirati zavisi od političkih, ekonomskih, istorijskih i drugih faktora
kroz poreze i javnu potrišnju menja se struktura agregatne tražnje, u odnosu na strukturu koja bi se relizovala da nije bilo plaćanja poreza
Odsustvo neposredne protivusluge (transferi)
na nivou pojednačnog obveznika ne postoji veza između iznosa plaćenih poreza i “prava” na korišćenje javnih dobara (nemogućnost isključenja, nekonkurentnost u potrošnji)
na nivou društva (makro nivo) postoji veza između sume poreza i vrednosti ponuđenih javnih dobara
Plaća se u novcu
u modernim državama porezi se plaćaju u novcu
naturalna plaćanja (roba, radna obaveza) su sporadična i javljaju se značajnije u vanrednim sistuacijama
Ostale karakteristike poreza:nepovratnost, teritorijalnost, nedestiniranost
2. UPRAVLJANJE POREZIMA U EVROPI I KOD NAS
U zemljama članicama OECD organizacije, koju sačinjavaju države s razvijenim tržišnim privredama, zastupljeni su neposredni i posredni porezi. Neposredni- direktni porezi su oni koji «napadaju» neposredno prihod, dohodak i imovinu i plaćaju se na izvoru: porez na prinos, porez na dohodak, porez na imovinu i doprinosi za socijalno osiguranje. Posredni-indirektni porezi su oni koji se plaćaju prilikom trošenja prihoda i dohotka: porez na promet, akcize, monopolski porezi. Od ove dve velike grupe poreza razvijene države pribavljaju sredstva za svoju egzistenciju. Iako je postignuta harmonizacija oporezivanja razvijenih država, posebno Evropske unije, postoje razlike. U najvećem broju zemalja OECD dominiraju poreski prihodi koji se ostvaruju po osnovu poreza na dohodak fizičkih lica, doprinosi za socijalno osiguranje, opšteg poreza na promet i selektivnih poreza na potrošnju. Direktni porezi, porezi iz dohotka fizičkih lica i porezi iz dobiti preduzeća preovlađuju u SAD, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Kanadi, Danskoj i Nemačkoj. Posredni porezi, porez na promet, odnosno porez na dodatu vrednost-VAT, uključujući i carine, preovlađuju u Grčkoj,Francuskoj, Portugaliji, Turskoj i Austriji pored različitog značaja neposrednih i posrednih poreza, u pojedinim savremenim državama, u zavisnosti od stepena razvijenosti, političkih odnosa i tradicije, među njima se uvek uspostavlja određeni međusobni balans.To su najizdašniji prihodni izvori a imajući u vidu njihove ekonomske i socijalne efekte, najmoćniji su fiskalni instrumenti takvog dejstva. Tako u savremenim uslovima poznati aforizam o porezima, neposrednim i posrednim kao ,,dvema ljupkim devojkama kojima ministri finansija podjednako treba da se udvaraju,, nanovo dobija u svojoj aktuelnosti.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET