Određivanje strukture kapitala | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Određivanje strukture kapitala". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


U V O D
Finansijska kontrola se nekoliko poslednjih decenija intenzivno bavi optimiziranjem odnosa u vlasničkoj strukturi kapitala preduzeća. Problem se svodi na iznalaženje najpovoljnije kombinacije izvora finansiranja za datu strukturu kapitala – ulaganja u konkretnim tržišnim uslovima ( konstantan poslovni ruzik). Drugim rečima, teži se iznalaženju onog odnosa sopstvenog i pozajmljenog kapitala koji, pri datoj strukturi i prinosnoj snazi sredstava preduzeća i tržišnim stopama kapitalizacije pojedinih izvora, obezbeđuje najveću tržišnu vrednost preduzeća. (ukupnost interesa vlasnika i poverilaca izraženih na pasivnoj strani bilansa).
U osnovi te težnje nalazi se tradicionalno shvatanje da svaka promena odnosa u strukturi kapitala preduzeća otvara mogućnost da tržište, u skladu sa rastom ili smanjenjem finansijskog rizika, dugoročnije valorizuje ukupne troškove kapitala i tržišnu vrednost preduzeća.
KONCEPCIJSKI PRISTUP ODREĐIVANJA STRUKTURE
KAPITALA
Ključno je pitanje koje ćemo analizirati, može li preduzeće uticati na svoju ukupnu procenu vrednosti ( duga i sopstvenog kapitala) i na svoj trošak kapitala, promenom funansijske strukture. Moramo biti pažljivi kako ne bi smo pomešali efekte promene u finansijskoj strukturi sa rezultatima odluka o upravljanju investicijama i imovinom koje se ulažu u preduzeće. Zbog toga se smatra da promene u finansijskoj strukturi nastaju izdavanjem duga i otkupom običnih deonica ili izdavanjem običnih deonica i povlačenjem duga. Naša je pažnja usmerena na ono što se događa sa ukupnom procenom vrednosti preduzeća i njegovim ukupnim zahtevnim prinosom, kad se odnos duga i sopstvenog kapitala ili relativni iznos finansijske poluge menja.
Da bismo pojednostavili prikaz, pretpostavimo da analiziramo preduzeće kod koga se ne očekuje rast zarada i koje celokupnu zaradu isplaćuje svojim deoničarima u obliku dividende. Šta više pretpostavimo da živimo u svetu u kome ne postoje porezi na dobit. Kasnije ćemo promeniti tu pretpostavku kako bi smo proučili stvarnu problematiku poreza. Za sada se problematika strukture kapitala može najbolje razumeti ako pretpostavimo da porezi ne postoje, a kasnije ćemo poreze tretirati kao nesavršenost finansijskog tržišta.
U daljem izlaganju ćemo analizirati tri različite stope prinosa. Prva je:
Ki = I/B 0 Godišnja kamata na dug / Tržišna vrednost nedospelog duga u toj jednačini Ki je prinos na dug preduzeća, pod pretpostavkom da će taj dug biti beskonačan. Druga je stopa koja nas zanima:
Ke = E/S = Dobit koja stoji na raspolaganju običnim deoničarima / Tržišna vrednost običnih deonica koje se nalaze u prometu
Kod našeg preduzeća za čije se zarade ne očekuje rast i koje ima 100 postotnu isplatu dividendi, odnos je zarade preduzeća i cene, tržišna diskontna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost beskonačnog niza očekivanih konstantnih budućih dividendi i tekuću tržišnu cenu običnih deonica. ( deljenjem brojioca i imenika u prethodnoj jednačini sa brojem deonica koje se nalaze u prometu dobijamo da je tržišna diskontna stopa, u tom slučaju, ekvivalentna odnosu zarade i cene ). To ne znači da bi se ta specifična jednačina trebala koristiti kao opšte pravilo za određivanje zahtevanog prinosa na sopstveni kapital. Ovde je koristimo samo zato što nam ona odgovara za naš primer situacija nultog rasta – situacija koja je posebno izabrana zbog jednostavnosti prikaza teorije strukture kapitala. Poslednja je stopa koju analiziramo:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET