Novac | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Novac". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
PREDMET MAKROEKONOMIJA
TEMA NOVAC
SADRŽAJ
UVOD.........................................................................................................3
1.NOVAC U FUNKCIJI MERE VREDNOSTI.........................................4
2. NOVAC U FUNKCIJI PROMETNOG SREDSTVA..............................7
3.NOVAC U FUNKCIJI BLAGA (TEZAURISANI NOVAC).................9
4.NOVAC U FUNKCIJI PLATEŽNOG SREDSTVA...............................10
5.NOVČANI OPTICAJ..............................................................................12
5.1 Pojam novčanog opticaja......................................................................12
5.2 Ukupna količina novca u opticaju........................................................12
5.3 Surogati novca i količina novca u opticaju..........................................14
5.4 Problemi regulisanja potrebne količine novca u opticaju....................16
6.SVETSKI NOVAC................................................................................17
ZAKLJUČAK...........................................................................................19
LITERATURA.........................................................................................20
UVOD
U razmatranju istorijskog puta razvoja prometne vrednosti rečeno je da novčani oblik vrednosti predstavlja njen najrazvijeniji oblik.
Paralelno sa razvojem i procesa razmene razvijala se i prometna vrednost. U stvari,novčani oblik vrednosti i počeli su da razvijaju nomadski narodi jer je njihova imovina kojom su raspolagali bila pokretna, te se jednostavno mogla otuđiti, a sam način života koji ih je neprekidno dovodio u dodir sa drugim zajednicama, upućivao ih je na razmenu. Ulogu novca, odnosno monopol u vršenju funkcije opšteg ekvivalenta, imale su prilično dugo najvažnije robe, takve kao što su stoka, predmeti od kože, žito, školjke, itd.
U onoj meri u kojoj razmena prelazi lokalne granice, prelazi i novčani oblik na robe koje su po prirodi pogodne za društvenu funkciju opšteg ekvivalenta, odnosno na plemenite metale, zlato i srebro. Međutim, razmena je pokazala da je zlato najpogodnija roba od vrednosti, u kojoj sve druge robe mogu naći "srodnu dušu", odnosno izraziti svoju vrednost. Opšte su poznate prirodne osobine zlata koje ga čine pogodnim za ulogu novca. Naime, zlato u malim količinama ima veliku vrednost, jednostavno se može deliti na manje delove i ponovo spajati, a da pri tome zadrži sva svoja hemijska svojstva, što inače nije slučaj sa drugim robama, itd. To znači da razmena daje zlatu ulogu novca, ali mu ona ne daje vrednost. Naprotiv, zlato i može da funkcioniše kao novac, zbog toga što je stvar od vrednosti, kao i druge robe, pri čemu tu svoju vrednost dobija u procesu materijalne proizvodnje.
Inače, novac ima pet funkcija: novac u funkciji mere vrednosti, novac u funkciji prometnog sredstva, novac u funkciji sredstava za zgrtanje blaga, novac u funkciji platežnog sredstva i novac u funkciji svetskog novca. Funkcije novca kao mere vrednosti i prometnog sredstva predstavljaju dve osnovne funkcije novca.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET