Novac | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Novac". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj:
UVOD……………………………………………………………………………………………...3
1. FUNKCIJE NOVCA 3
1.1Novac u funkciji prometnog sredstva 4
1.2 Novac u funkciji blaga 5
1.3 Novac u funkciji platežnog sredstva 5
1.4 Svetski novac 6
ZAKLjUČAK…………………………………………………………………………………8
LITERATURA………………………………………………………………………………..9
UVOD
Novac je društveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom procesu najuže vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju I podelu rada – dakle za razvoj drušva u celini. On je osnova monetarnog sistema svake privrede. Novac je sve ono što služi kao opšte prihvaceno sredstvo razmene – odnosno sredstvo placanja. Novac je imovina koja se uobicajeno koristi prilikom nabavke roba I usluga.
N ovac je nastao na odre denom stepenu razvoja ljudskog društva, paralelno sa procesom u kome je nastala i razvijala se robna razmena. Zaprav u razvoju ljudskog društva kada je izvršena društvena podela rada, kada se pojavila privatna svojina-kada ja mogao da nastane višak proizvoda i kada je pocela da se razvija robna razmena nastao ja NOVAC.
Suština novca proistice iz njegovog robnog i nerobnog sadržaja. Medutim, kod savremenog novca ta suština izvire uglavnom iz njegovih funkcija.
Novac ima pet osnovnih funkcija:
•  Novac kao mera vrednosti i merilo cene,
•  Novac kao prometno sredstvo,
•  Novac kao platežno sredstvo,
•  Novac kao blago,
•  Svetski novac.
FUNKCIJE NOVCA
Prva i osnovna funkcija novca sastoji se u tome da robama u razmeni izmeri, izrazi njihovu vrednost. Novac u funkciji mere vrednosti nije ništa drugo nego prometna vrednost koja pokazuje koliko se za neku robu može dobiti nov c ane robe (na primer zlata).
Izražavaju c i svoju vrednost preko jedne jedine robe (na primer, preko zlata), sve robe postaju (iako to fakti c ki nisu) jednoimene veli c ine, kvalitetno jednake i kvantitativno uporedive. Na taj na c in novac, odnosno zlato, funkcioniše kao opšta mera vrednosti ili izraz vrednosti, i tek ovom funkcijom, kao specificna roba u ulozi ekvivalenta, postaje novac.
Bilo bi pogrešno izvesti zaklju c ak da robe postaju me dusobno up oredive i samerljive tek preko novca. Upravo zbog toga što su robe kao vrednosti proizvodi ljudskog rada, odnosno zbog toga što je u njima materijalizovan apstraktan ljudski rad, one su medusobno uporedive. Novac u funkciji mere vrednosti ne mora da bude realno (fizi c ki) prisutan, jer se vrednost bilo koje robe može izmeriti ili izraziti u zamišljenoj koli c ini nov c ane robe - zlata.
Ukoliko ne bi bila utvrdena tehni c ka jedinica mere za težinu, kojom se mogu meriti razli c ite koli c ine zlata, tada ono ne bi ni bilo u mogucnosti da meri ili izrazi razli c ite veli c ine vrednosti razli c itih roba. Tehni c ka mera kojom se mere razli c ite koli c ne nov c anog materijala naziva se merilo cene. Kada funkcija mere vrednosti vrši zlato, onda ta tehnicka jedinica mere, ili merilo cene razli c itih koli c ina zlata, može biti kilogram, gram, itd.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET