Menica (Makedonski) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Menica (Makedonski)". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKA RABOTA
predmet: TRGOVSKO PRAVO
tema: Меница
Maj, 2008,
SODR@INA:
1.Poim, zna~ewe i uloga na menicata........................................1
2.Izvori na pravoto za menica……………………………………1
3.Razvoj i unifikacija na meni~noto pravo…………………….2
4.Vidovi menici……………………………………………………..3
5.Meni~ni na~ela…………………………………………………….4
6.Va`ni meni~ni elementi…………………………………………5
7.Meni~ni raboti………………………………………………….....8
8.Meni~ni raboti so koi se odtvaruva za{tita na
meni~nite prava……………………………………………………..12
9.Kazneni odredbi……………………………………………….......14
10.Meni~ni pravila……………………………………………….....14
11.Lica vo menicata……………………………………………........15
12. Zaklu~ok…………………………………………………………...16
Voved
Poim, zna~ewe i uloga na menicata
Spored na[iot zakon, menicata slu`i kako plate`no sredstvo i instrument za obezbeduvawe na pla]aweto.
Menica pretstavuva hartija od vrednost izdadena vo propi[ana forma vo
koja nejziniot izdava~ (trasantot) kako bezuslovna naredba mu ja dava na drugo lice (trasatot), vo opredeleno vreme i na opredeleno mesto da mu isplati odreden pari~en iznos koj[to e ozna~en na menicata, na korisnikot na istata (remitentot) ~ie ime e navedeno na samata menicata.
Dokolku toa ne go napravi liceto komu mu e daden toj nalog, trasantot se obvrzuva samiot da go isplati pari~niot iznos na menicata.
.
Menicata, istoriski gledano, se pojavila na opredelen stepen na op[testveno-ekonomskiot razvitok na toga[nite mali dr`avi vo stariot i sredniot vek, kako rezultat na se pogolemiot razvitok na meunarodnata trgovija kade[to kupenata stoka od stranstvo trebalo da se plati vo valuta na stranskata zemja. Taka nastanala potrebata pla]aweto da ne se vr[i vo pari tuku so davawe na t.n. pismena isprava so ~ija pomo[ ozna~enata suma mo`ela da se naplati kaj menuva~ot na drugata zemja.
Menicata go dobila svoeto ime poradi toa [to taa slu`ela kako sredstvo za menuvawe na parite vo prometot so stoka od pove]e prakti~ni pri~ini, pred se, zardi sigurno i bezbedno rakuvawe so parite. So razvitokot na stokovnoto stopanstvo, menicata se javuva kako sredstvo za razmena, a podocna i kako sredstvo za zamena na parite.
So koristewe na menica mo`e da se obezbedat krediti, potoa pribirawe na pari~ni sredstva, kupuvawe na stoka, pla]awe na uslugi i drugi obvrski.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET