Marksova teorija radne vrednosti i kapitalističke cene proizvodnje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Marksova teorija radne vrednosti i kapitalističke cene proizvodnje". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

EKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
PREDMET: “TRŽIŠNA ANALIZA I CENE”
TEMA: “MARKSOVA TEORIJA RADNE VREDNOSTI I KAPITALISTIČKE CENE PROIZVODNJE”
Jun, 2011.
Sadržaj:
Uvod.........................................................................................................................3
II.Marksova teorija radne vrednosti i kapitalističke cene proizvodnje..................5
1.1.Teorija radne vrednosti i pojam viška vrednosti...............................................5
1.2.Marksova radna teorija cene proizvodnje i transformacija vrednosnih cena u cene proizvodnje.....................................................................................10
1.3.Opšta postavka transformacionog problema...................................................13
1.3.1.Numerički primer.........................................................................................17
III Zaključak.........................................................................................................19
Literatura..............................................................................................................20
I Uvod
Stožer za razumevanje Marksove teorije vrednosti jeste njegovo razlikovanje rada na konkretni i apstraktni, a osnova za njegovu teoriju viška vrednosti jeste postojanje radne snage kao robe, čija upotrebna vrednost poseduje sposobnost da stvori veću vrednost od sopstvene.
Rad po Marksu nema imanentno svojstvo da stvara vrednost već to obeležje dobija samo u uslovima robne proizvodnje. Zato je apstraktni rad, kao stvaralac vrednosti, istorijska kategorija, koja nastaje sa robnom proizvodnjom i nestaće sa njenim nestankom. Isto važi i za vrednost i prometnu vrednost, one nisu prirodne kategorije.
Cilj kapitalističke proizvodnje, po Marksu, nije proizvodnja upotrebne vrednosti, već vrednosti i viška vrednosti; u procesu razmene, vrednost se ispoljava u prometnoj vrednosti.
Ljudski rad je i stvaralac mera vrednosti. Od tri faktora proizvodnje (rad, predmeti rada i sredstva za rad), Marks je jedino ljudskom radu pripisao ulogu stvaraoca vrednosti. Razlog zbog čega je to učinio jeste što je on aktivni činilac, dok su ostala dva faktora pasivni činioci. Po Marksu, sredstva za proizvodnju predstavljala bi samo „hrpu kamenja“, kada ne bi bilo ljudskog rada da ih pokrene, odnosno aktivira u proizvodnim procesima.
Rad je i mera vrednosti. Da bi neka kategorija bila mera vrednosti, mora da ispuni jedan opšti uslov-da je zajednička svim robama. Razmatrajući alternativnu kategoriju od koje su polazili građanski ekonomisti-upotrebnu vrednost, Marks je zaključio da ona ne ispunjava taj opšti uslov. Naime, robe koje se razmenjuju, u pogledu upotrebne vrednosti se razlikuju, pa ona ne može biti mera vrednosti. Upotrebna vrednost ne može biti mera vrednosti ni zbog postojanja paradoksa, jer ima stvari koje imaju veliku upotrebnu vrednost (voda), a malu ili nikakvu vrednost. S druge strane, ima stvari koje imaju malu upotrebnu vrednost (dijamant), a veliku vrednost.
Proizvodi dolaze u procesu razmene i dobijaju karakter robe, jer je roba, po Marksu, proizvod ljudskog rada koji se razmenjuje na tržištu. Na tržištu se proizvodi ne razmenjuju na osnovu individualnog utroška rada, već društveno-potrebnog rada. Marks je društveno potrebno radno vreme definisao kao ono vreme koje se troši u proizvodnji upotrebnih vrednosti uz prosečnu produktivnost i intezitivnost rada i uz normalne uslove proizvodnje. Dakle, može se zaključiti da je prosečna veličina-prosečno radno vreme ona kategorija koja određuje vrednost, koju tržište, mehanizmom konkurencije, jedino priznaje i čini je principom koji omogućuje ekvivalentnu razmenu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET