Evropska Unija: Nastanak, razvoj, perspektiva daljeg širenja | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Evropska Unija: Nastanak, razvoj, perspektiva daljeg širenja". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ И ФИНАНСИЈСКЕ СТУДИЈЕ
БАЊА ЛУКА
ЕВРОПСКА УНИЈА: НАСТАНАК, ПРОШИРЕЊЕ,
ПЕРСПЕКТИВА ДАЉЕГ ШИРЕЊА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Међународна економија и финансије
Ментор: Доц. др Валентина Дувњак
Индекс бр. II-1017/10
Бања Лука, децембар, 2010.
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................................................3
ДЕСЕТ ИСТОРИЈСКИХ КОРАКА..................................................................................4
ПРОШИРЕЊЕ И ПОЛИТИКА ПРЕМА СУСЈЕДИМА.................................................7
Уједињавајући континент...........................................................................................7
Услови чланства...........................................................................................................8
Колико се ЕУ моеже проширити?..............................................................................9
Кандидати који то нису.............................................................................................11
ФУНКЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ...................................................................................12
Троугао који доноси одлуке......................................................................................12
Друге институције и тијела.......................................................................................14
КАКВА ЈЕ БУДУЋНОСТ ЕВРОПЕ?.............................................................................16
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................18
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................19
УВОД
Идеја о уједињењу европских држава није нова. Такав облик сарадње у уједињење европских држава се први пут помиње у званичном документу иу 1930 године, у меморандуму који је француски министар спољних послова (Аристед Бријан) упутио Друштву народа. У меморандуму је било предложено оснивање Европске уније код федералног савеза народа Европе. Иако подржан и од тадашњег министа спољних послова, приједлог је збох каснијих промјена у Њемачкој остао само на идеји.
Послије Другог свијетског рата, оживјеле су идеје уједињења, па су поменуте федералистичке организације преко Међународног комитета за Европску унију организовале конференцију у Хагу. На конференцији којом је предједавао британски премијер и вођа покрета „Уједињена Европа“, Винстон Черчил, усвојена је резолуција „Порука Европљанима“, а као резултат Хашке конференције основан је Савјет Европе. Оснивање Савјета Европе предстваља „врло значајну етапу у токовима западноевропске интеграције“, јер ће се касније активности за стварање европске економске и политичке уније одвијати под његовим окриљем.
У том подухвату, грађане нове послетарне слободене Европе највећи проблем је представљао велико „историјско помирење“ поражене Њемачке и победничке Француске, које су у XIX и XX вијеку четири пута биле на различитим странама барикаде.
ДЕСЕТ ИСТОРИЈСКИХ КОРАКА
Шумановом декларацијом 9. маја 1950. године предложено је оснивање Европске заједнице за угаљ и челик, које је предвиђено Споразумом у Паризу 18. априла 1951. године. Овим чином успостављено је заједничко тржиште угља и челика између шест земаља оснивача (Белгија, Федерална Република Њемачка, Француска, Италија, Луксембург и Холандија). Циљ је, као посљедица Другог свијетског рата, био осигурати мир између побједничких и поражених народа у Европии ујединити их, као једнако вриједне, кроз сарадњу унутар заједничких институција.
Непуних пет година посље тога, шесторка се одлучила да 25. марта 1957. године Римским уговором успостави Европску економску заједницу (ЕЕЗ) утемељену на ширем заједничком тржишту, које покрива цијели низ роба и услуга. Царинске обавезе између ових шест земаља у потпуности су укинуте 1. Јула 1968. а зајеничке политике, посебно у области трговине и пољопривреде, такође су устанољене током 1960-их.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET