Devizno tržište | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizno tržište". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
Predmet: SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
DEVIZNO TRŽIŠTE
Beograd, mart, 2010.
SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………………………3
1.POJAM DEVIZNOG TRŽIŠTA…………………………………………………...…..4
1.1.Specificnosti deviznog tržišta………………………………………………...…5
2.FUNKCIJE DEVIZNOG TRŽIŠTA……………………………………………….…..5
3.PONUDA I TRAŽNjA ZA DEVIZAMA………………………………………………8
4.VRSTE DEVIZNIH TRŽIŠTA…………………………………………………………9
5.ORGANIZACIJA DEVIZNOG TRŽIŠTA……………………………………..……10
6.INSTRUMENTI DEVIZNOG TRŽIŠTA……………………………………...……..11
7.UČESNICI NA DEVIZNOM TRŽIŠTU……………………………………..……….12
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………...………..14
LITERATURA………………………………………………………………….………..15
UVOD
 
 
            Devizno tržište ne postoji kao organizovano centralno mesto trgovanja, već ga čini svetska mreža učesnika medjusobno povezanih savremenim komunikacijskim sredstvima. Trgovanje se odvija na specijalizovanim deviznim berzama i u sastavu medjusobno povezanih banaka, što objedinjeno čini 24-satno svetsko devizno tržište. Najvažniji učesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri, specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza – multinacionalna kompanija, centralne banke. Najveći promet obavlja se preko specijalizovanih brokera devizama na medjubankarskom tržištu, koji povezuju banke uz nisku proviziju. Velike komercijalne banke su ’’Market makersi’’, tog tržišta, spremni u svakom trenutku kupiti ili prodati devize po određenoj ceni.  
            Preduzeća, manje banke i filijale stranih banaka ne sudeluju na deviznom tržištu direktno, već se stranim sredstvima plaćanja snabdevaju preko otvorenih kreditnih linija kod velikih banaka.  
            Svetski finansijski cenrti ujedno su i najvažniji centri trgovanja devizama (New York, London, Cirih, Frankfurt, Tokio).
1.POJAM DEVIZNOG TRŽIŠTA
 
            Devizno tržište predstavlja specijalizovani deo finansijskih tržišta na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuju ponuda i tražnja, utvrđuje devizni kurs i upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Cilj ovog tržišta je održavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom.
  Osnovu za postojanje savremenog deviznog tržišta predstavlja međunarodni platni promet. Funkcija učesnika na deviznom tržištu je da od nosilaca deviznih sredstava kupe raspoloživa sredstva i da ih prodaju zainteresovanim kupcima radi plaćanja njihovih obaveza u inostranstvu.
Funkcionisanje deviznog tržišta doprinosi, u institucionalnom smislu, međusobnoj povezanosti nacionalnih finansijskih tržišta. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova: međunarodne trgovine, međunarodnih usluga i kretanja stanovništva, koji dovode do ekonomske aktivnosti vezane za inostranstvo, odnosno aktivnosti izražene u novcu različitom od domaćeg, kao i kretanje kapitala između različitih zemalja. Devizno traženje je mehanizam koji izražava ponudu i tražnju za inostranim novčanim jedinicama, neophodnim za obavljanje poslovanja ekonomskih subjekata sa inostranstvom i obezbeđuje pretvaranje nacionalne valute u valutu stranih zemalja . Ova funkcija deviznog tržišta proističe iz samog principa funkcionisanja svetskog novca u uslovima postojanja različitih nacionalnih valuta. Devizno tržište, pored povezivanja nacionalnih finansijskih tržišta, izražava i njihovu međusobnu uslovljenost. Tendencija globalizacije finansijskog tržišta daje funkcionisanju deviznog tržišta novu fundamentalnu ulogu, kroz koju se uzajamno prepliću nacionalni i globalni faktori ekonomskog razvoja. U vezi s tim procesom, savremeno devizno tržište konstituiše posebne i nove strukturne oblike. Pored toga, vrši se integracija deviznog i drugih segmenata finansijskih tržišta, pod uticajem promene novih tehnologija i komunikacija, kao i zbog deregulacije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET