Berze i berzansko poslovanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berze i berzansko poslovanje". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT
BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE
Čačak, avgust 2010.godine
Sadržaj
1. UVOD 2 1. BERZE 3 2. TRGOVINA NA BERZI 5 2.1. Oblici trgovine 5 2.2. Berzansko poslovanje 8 3. BERZANSKI CIKLUS 10 3.1. Berzanski ciklus 10 3.2. Berzanske operacije 12 3.3. Nalozi poslovanja na berzi 14 3.4. Kotacija na berzi 15 3.5. Obračun berzanskih transakcija 16 5. ZAKLJUČAK 17 6. LITERATURA 18
I UVOD
1. BERZE
Berza je regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti, sa strogo utvrđenim pravilima trgovanja, opštim kriterijumima za prihvatanje hartija od vrednosti kojima će se trgovati, kao i kriterijumima za prijem u članstvo berze. Iz ovakvog definisanja berze, proizilazi da je reč o instituciji koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet trgovanja i određuje način trgovanja. Berza ne utvrđuje cenu hartija od vrednosti kojima se na toj berzi trguje, već određuje pravila odvijanja aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tražnje u određenom trenutku utvrđuje cena hartije od vrednosti. U donošenju pravila poslovanja berze su samostalne, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekršilaca. Posao sankcionisanja je delatnost posebnih berzanskih sudova-arbitraža.
U literaturi i praksi nailazi se na veliki broj različitih definicija, mišljenja i stavova po pitanju „šta je to berza?“. Berza, najprostijim rečnikom, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tražnja za tačno određenom robom, u tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu. Moglo bi se reći da, kada je berza u pitanju, postoji mnogo toga „tačnog“, što je istina jer to predstavlja njenu glavnu osobinu koja je razlikuje od svih drugih neformalnih, susretanja ponude i tražnje. Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim predmetima trgovine, pri čemu taj predmet trgovine mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Procesom standardizacije postiže se da predmet trgovine po svojim osobinama bude poptuno identičan u malim i u velikim količinama. To je lako učiniti sa robama niskog stepena obrade, dok je sa finalnim proizvodima, zbog raznolikosti, to veoma teško. Standardizacija i tipizacija su neophodni jer se na berzi trguje na reč, odnosno na poverenje. Razvitkom trgovine ovo “poverenje” se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje.
Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i kretalo se od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do globalnog tržišta, međusobno povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas omogućava da se trgovanje obavlja 24 časa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na drugom kraju sveta, druga berza tek počinje sa radom. S obzirom na to koji je predmet trgovanja na berzi one se dele na berze HoV i robne berze. Ako pričamo o počecima berzanske trgovine HoV, lako se može zamisliti da je prva transkacija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju – najverovatnije neku vrstu pismene obaveze o budućoj naplati, koja je promenila vlasnika pre roka dospeća.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET