Berze i aukcije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berze i aukcije". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SADRZAJ:
UVOD …………………………………………………………………………2
1.STA JE BERZA…………………………………………………………..…3
1.1 POJAM I VRSTE BERZI ………………………………………….….…4
1.2.Oblici organizovanje berzanskog trgovanja……………………………...…6
2. AUKCIJA……………………………………………………………………7
2.1. VRSTE AUKCIJA……………………………………………………..…8
2.2.Standardna aukcija…………………………………………………….…….8
2.3. "Sat aukcija" ili "Holandska aukcija"…………………………………....…8
2.4..Licitacija kada se roba prodaje…………………………………………..…8
2.5.Licitacija kada se roba kupuje………………………………….......…….…9
3.ELEMENTI AUKCIJSKOG POSLOVANJA ……………...................….... 9
3.1.Objekti trgovine. ……………………………………….........................… 10
3.2.Razlozi brzog širenja  online aukcija………………………………………10
ZAKLJUCAK…………………………………………...................………… 12
LITERATURA……………………………………………………………….. 13
UVOD
Tema rada jeste berze I aukcije. Kao posebne oragnizacije, na kojima se efektivno obavljaju transakcije sa instrumentima hartija od vrednosti I akcijskog kapitala.
Neophodno je objasniti pojam, elemente I princip rada kako bi se lakse shvatila svrha postaojanja finansijskih insturmenata, kao i znacaj I funkcije berzi bez kojih je nezamislivo moderno poslovanje u uslovima izrazito brzih promena ekonomskog okruzenja I cestih nestabilnosti na medjunarodnim finansijskim trzistima.
Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduje izmedju nosilaca I korisnika akumulaciju (stednje). Ovu funkciju institucije obavljaju tako sto prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih I finansijskih instrumenata.
1.ŠTA JE BERZA
 
Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim predmetima trgovine, pri čemu taj predmet trgovine mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Procesom standardizacije postiže se da predmet trgovine po svojim osobinama bude poptuno identičan u malim i u velikim količinama. To je lako učiniti sa robama niskog stepena obrade, dok je sa finalnim proizvodima, zbog raznolikosti, to veoma teško. Standardizacija i tipizacija su neophodni jer se na berzi trguje na reč, odnosno na poverenje. Razvitkom trgovine ovo “poverenje” se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje.
 
Mesto susretanja ponude i tražnje se u mnogome promenilo tokom vremena i kretalo se od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do globalnog tržišta, međusobno povezanog putem savremenih tehnologija. Sve to danas omogućava da se trgovanje obavlja 24 časa dnevno, jer kada se jedna berza zatvori, na drugom kraju sveta, druga berza tek počinje sa radom.
 
S obzirom na to koji je predmet trgovanja na berzi one se dele na berze HoV i robne berze. Ako pričamo o počecima berzanske trgovine HoV, lako se može zamisliti da je prva transkacija, koja bi se mogla nazvati berzanskom, bila transakcija vezana za hartiju – najverovatnije neku vrstu pismene obaveze o budućoj naplati, koja je promenila vlasnika pre roka dospeća. Za razliku od berzi HoV, pretečom robnih berzi mogu se smatrati veliki sajmovi i vašari, na kojima se, između ostalih stvari, prodavala i roba. Ključna razlika između sajmova i berzi leži u tome što se na njima trgovalo na osnovu uzorka, odnosno robe na licu mesta,dok se na berzi trguje na reč.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET