Zemljišni kapital i renta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zemljišni kapital i renta". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

С А Д Р Ж А Ј
УВОД 3
ПОЈАМ И ВРСТЕ ЗЕМЉИШНЕ РЕНТЕ 4
ЗЕМЉИШНИ КАПИТАЛ И ЗЕМЉИШНА РЕНТА 6
ЗАКУПНИНА ЗЕМЉИШТА 7
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА РЕНТА 7
Диференцијална рента I 8
Диференцијална рента II 8
АПСОЛУТНА РЕНТА 9
МОНОПОЛСКА РЕНТА 9
ЦЕНА ЗЕМЉЕ 10
Градска рента 11
Рудничка рента 11
Шумска рента 12
ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 14
УВОД
У економији се све што човек поседује сматра капиталом јер на неки начин, посредно или непосредно може имати од тих средстава корист, зараду или профит. Земљиште је такође капитал који има своју цену и редоивни приход.
Још од давних времена када су наши дедови и прадедови обрађивали као сељаци земљу важило је правило да земљу коју не можеш да отплатиш за 7 година не треба ни да купујеш. Нормално тада је вредност земље била много већа у односу на референтне вредности данас. Тада је земља и била једини извор прихода за целу породицу.
Ако заборавимо сеоски начин пољопривреде и фокусирамо се на пољопривредну производњу путем фарми можемо рећи да је свако пољопривредно добро једно предузеће и да мора водити рачуна о својим средствима. Као основно средство или као капитална вредност земљиште се може посматрати на више начина: као грађевинско, као пољопривредно, као рудно као посебна локација итд. Како год посматрали земљиште (на било који од наведених начина) ако га сматрамо капиталом морамо знати како му одредити цену, то јест проценити приходе које имамо од њега било да су реални или се акумулирају у самој вредности земљишта.
ПОЈАМ И ВРСТЕ ЗЕМЉИШНЕ РЕНТЕ
У економској теорији под рентом се подразумева економска реализација власништва над земљом. Рента као општи појам представља доходак, приход или пак неку другу корист коју неки власник реализује на тај начин што своје право располагања уступио неком другом за извесно време уз одговорајућу надокнаду. Данас у економској литератури се јављају два теоријска гледишта за дефинисање ренте:
Прво гледиште је утемељено на учењу класика политичке економије и Карла Маркса.
Друго се темељи у оквирима неокласичне традиције, с тим што већина економиста неокласичне теорије иако не прихватају теорију радне вредности прихватају Марксово становиште у објашњењу ренте и рентних односа.
Земљишна рента је повезана са процесом робне производње, са вредношћу у ценама, а то значи са теоријског гледишта, са теоријом вредности и са теоријом расподеле. Друго гледиште настоји да ренту објасни преко граничне корисности земље као фактору производње. Једна група економиста сматра да је извор ренте вишак вредности створен у облати пољопривреде. Друга група економиста сматра да је рента резултат преливања вишка вредности из непољопривредних области у пољопривредној области.
Рента као факторни доходак може се посматрати на основу концепције одређених производа, тај износ одређених производа одређује допринос, одговарајућег дела сваког од фактора производње.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET