Zemlje PIGS-a | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Zemlje PIGS-a". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
“Zemlje PIGS-a”
Sadržaj
Uvod
Uzroci ekonomske krize u EU (dužnička kriza zemalja PIGS-a)
Način izlaska iz krize
Zaključak
Literatura
Uvod
Mnogo je problema sa kojima se Evropska Unija susrela od svog nastanka davne 1993. godine ali nijedan od njih nije poljuljao stabilnost ili doveo u pitanje opstanak same Unije kao trenutna kriza. Tenzije koje nastaju na sve češćim samitima povodom novonastale situacije samo pokazuju koliko je znatan uticaj ove krize na oblikovanje kako sadašnjosti tako i budućnosti Evropske Unije. Peredložene akcije kojima bi se sanirale posledice krize već su stvorile, kako to mediji nazivaju, “Evropu u dva koloseka”. Rast javnog duga koji traje već nekoliko decenija (praktično raste od kada se meri javni dug) je disproporcionalan u odnosu na rast GDP-ja u gotovu svim državama sveta bilo da su to razvijene ili zemlje u razvoju. Ekonomska kriza 2008. godine koja nastala pucanjem balona na tržištima nekretnina u SAD a zatim se prelila na sva ostala finansijska tržišta stvorila je podlogu za nastanak trenutne družničke krize. Zemlje EU sada se nalaze pred teškim odlukama od kojih zavisi njihova budućnost i budućnost EU . Bolna pitanja suvereniteta i državnih interesa pokazala su se kao okosnica većine pregovora o stabilizacionim programima i dokazala još jednom da su mnoge evropske zemlje nevoljne da se bliže integrišu u EU. Jedan od najboljih scenarija za koji se gotovi svi politički analitičari, ekonomisti i sociolozi zalažu jeste davanje većih nadležnosti i veće samostalnosti Evropskim institucijama kao što su Evropska Centralna Banka i Evropska Komisija. Sa ovim se u većem ili manjem stepenu slaže većina evropskih zemalja sa izuzetkom Velike Britanija koja je jedina zemlja koja je stavila veto na paket mera predložen na samitu decembra 2011. godine . Kako se pokazalo ovaj potez je u veoma kratkom roku stvorio tenzije na relaciji EU –UK. Ono što je još zanimljivije jesto to što je ovakav postupak Velike Britanija stvorio i velika neslaganja i tenzije unutar samo Velike Britanije što je dokaz o istinskoj povezanosti evropskih zemalja i političkoj snazi koju je Evropska Unija stekla tokom skoro 20 godina svog postojanja. Iz današnje perpsektive čini se kao potrebno da se zemlje odreknu dela svog suvereniteta u korist zajedničkog rešavanja dužničke krize u kojoj se EU našla a još neophodnije da zemlje koje su i najzalsužnije za izbijanje ove krize preuzmu odgovornost i prihvate vođstvo razvijenih privreda Evrope. Neizvesnost i pesimizam građana Evrope samo su pojačani nesuglasicama između lidera najjačih ekonomija evrope.
Od kraja 2009, strah od ekonomske dužničke krize, nastala je među investitorima nekih država Evropske unije a produbila se u 2010. i 2011. godini.
Ova kriza analitički se deli na dve krize finansiskog sektora koje su se poklopile na kraju prve dekade dvadesetprvog veka, iako su ova dva fenomena povezana svojim efektima. Kriza državnih dugova odnosi se na budžetske deficite koji su nastali nedovoljnim poreskim prihodima i prekomernom potrošnjom u nekoliko mediteranskih država kao što su Grčka, Italija, Španija i Portugal. Finansijska kriza je pak počela u SAD i državama koje su imitirile problematičnu praksu kreditiranja SAD, kao što su Island i Irska. Ova dva fenomena povezana su zato što evropske banke drže sredstva u problematičnim američkim bankama i nakon problematičnog spašavanja problematičnih banaka, budžetski deficiti država su se značaj produbili. Veličina budžetskih deficita je uplašio investitore, koji su zahtevali veće kamatne stope od vlada. Ovo je zauzvrat otežalo svako dalje servisiranje budžetskih deficita.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET