Vrste revizije javnog sektora | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vrste revizije javnog sektora". Rad ima 39 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVODNE NAPOMENE
Danas, u vreme velikih promena, potreba za finansijskim izveštavanjem je konstanta, odnosno način komuniciranja multinacionalnih kompanija, pa i država. Takva vrsta komunikacije, bez koje savremeno upravljanje ne bi bilo moguće, odvija se uz primenu Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI).
Sastavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja ili završnog (godišnjeg) računa je računovodstveni postupak kojim se utvrđuju elementi imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda za jednogodišnji period.
Nakon sastavljanja finansijskog izveštaja, isti se dostavlja ovlašćenom revizoru, radi pružanja razumnog uverenja da je dati izveštaj sastavljen i obelodanjen u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, Međunarodnim računovodstvenim standardima i da ne sadrži materijalno značajne nepravilnosti.
Pored interne i eksterne revizije, značajni i nezaobilazni mehanizam u kontroli javnih prihoda i rashoda, zauzima državna revizija (revizija javnog sektora ), koja je široko primenjivana u svetu, a kod nas sve više dobija na značaju.
Donošenje zakona o reviziji javnih rashoda (državna revizija) treba da predstavlja osnovu za dalji razvoj i funkcionisanje državne revizije u našoj zemlji. Pored toga, našoj zemlji predstoji proces inkorporiranja u pravni i zakonodavni sistem Evropske Unije, pa će uvođenje ove revizije biti jedan od uslova za našu intenzivniju saradnju sa ovom grupacijom.
U nastavku teksta bliže ćemo se upoznati sa revizijom javnog sektora koja je regulisana Limskom deklaracijom, INTOSAI standardima i etičkim kodeksom, njenim sprovođenjem koje je povereno posebnim organima, nazvanim Vrhovne revizorske institucije (SAI) i njihovim oblicima organizovanja.
I OSNOVI REVIZIJE
Revizija predstavlja sistematizovan proces, koji izvodi nezavistan i stručan revizor, sa zadatkom da skuplja i vrednuje relevantne dokaze o poslovnim transakcijama, kao i njihovim posledicama kako bi utvrdio način iskazivanja stanja, vlasništva, vrednovanja i obelodanjivanja promena u računovodstvu i nivo saglasnosti iskazivanja tih promena sa računovodstvenim standardima.
Sam pojam „revizija“ potiče od latinske reči „revidere“ što znači ponovno gledanje, pogledati unazad, poslednje korekcije i sl.
Revizija se pojavljuje u više oblika i za svaku oblast ima specifičan pristup. Lice koje obavlja reviziju ima zvanje revizor samo za računovodstveno iskazivanje finansijskog poslovanja. Za sve druge slučajeve revizor se ne navodi u praksi.
Revizija finansijskog poslovanja odnosi se na detaljno ispitivanje čitavog poslovanja u određenom periodu i vrši se u slučaju sumnje na postojanje finansijskih zloupotreba ili kada je to iz nekih određenih razloga potrebno organima upravljanja. Takođe, ovu reviziju čini posebnom i to kakve etičke i stručne kvalitete mora posedovati lice koje je sprovodi.
U procesu definisanja revizije i shvatanja njenih oblika pravi se razlika između revizije privatnog i javnog sektora. U osnovi, reviziju možemo posmatrati kao internu, eksternu(nezavisnu) i državnu reviziju.
Naziv „interna revizija“ ukazuje da se radi o službi u preduzeću koja je formirana sa posebnim zadacima i obavezama, kao što su planiranje, organizovanje, dispozicija, koordinacija i nadzor. Bez adekvatnog nadzora, koji se sastoji od sistema internih kontrola i interne revizije, ne može se efikasno upravljati savremenim preduzećem.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET