Velika depresija i kejnzijanska politika | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Velika depresija i kejnzijanska politika". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
iz makroekonomije
Velika depresija i kejnzijanska politika
SADRŽAJ
UVOD
U periodu 1929-1933. kapitalizam je pogodila Velika depresija. Depresiju je pratio dubok pad proizvodnje, deflacija, masovna nezaposlenost i serija bankrotstva banaka i preduzeća. Kriza je zahvatila čitav svet, a posebno najrazvijenije zemlje, dok je oporavak bio spor i dugotrajan. U domenu teorije i ekonomske politike, ekonomska nauka u liku neoklasične teorije bila je uzdrmana i u nju je poljuljano poverenje akademske javnosti i političara. U tim okolnostima, 1936. godine pojavila se Kejnzova knjiga The General Theory Employment, Interest and Money. Tokom narednih desetak godina Kejnzijanizam postaje vladajuća ekonomska doktrina u teoriji i politici.
Revolucionarnost kejnzijanske teorije u odnosu na neoklasiku proističe iz sledećih postavki:
Odbacivanje Sayovog zakona tržišta i pretpostavke o punoj zaposlenosti svih faktora proizvodnje.
Budući da se ekonomske odluke donose u uslovima neizvesne budućnosti, ne postoji automatska tržišna ravnoteža i moguće je ciklično kretanje tržišne privrede.
Iz toga proističe da nema automatskog "čišćenja" - uravnoteženja tržišta, a cene, pre svega nadnice, su neelastične nadole.
Na tržištu rada postoji nedobrovoljna nezaposlenost kao posledica rigidnih nadnica i nedovoljne agregatne tražnje.
Velika depresija posledica je pada agregatne tražnje, visokih kamatnih stopa i otkazivanja efikasnog dejstva monetarne politike.
Odlučujući uticaj dobija aktivistička makroekonomska politika i prvenstveno fiskalna, politika.
Brzina opticaja novca je nestabilna, stoga je kvantitativna teorija novca zamenjena konceptom preferencije likvidnosti.
Za razliku od Marshalla, kod Keynesa se prilagođavanje odvija putem količina, a naglasak dobija isključivo kratki rok.
U Kejnzijanskim modelima bitnu ulogu imaju tri funkcije definisane na bazi psiholoških fenomena:
Funkcija potrošnje, kao funkcija apsolutnog dohotka u čijoj osnovi je granična sklonost potrošnji (MPC);
Funkcija investicija kao funkcija dohotka i kamate u čijoj osnovi je granična produktivnost kapitala (MPK);
Funkcija likvidnosti koja opisuje ponašanje novca, zasnovana na preferenciji likvidnosti.
1. EKONOMSKA KRETANJA NAKON
PRVOG SVETSKOG RATA
Prvi svetski rat je značajno uzdrmao ekonomije mnogih zemalja, izazivajući posledice u svetskim razmerama i dovodeći u pitanje položaj do tada vodećih privreda. Došlo je do repozicioniranja svetske moći i uticaja. Pre rata Evropa je bila svetski centar industrije i kapitala. Međutim, teške borbe koje su se tokom rata vodile na tlu Evrope i masivna razaranja devastirala su evropske privrede i izazvala štetu od koje se one nisu uspele da oporave tokom čitavog međuratnog perioda.
Prvi svetski rat doveo je do dramatičnih promena u geo-političkoj karti sveta, a pre svega Evrope. Kraj prvog svetskog rata označio je i okončanje postojanja carevina koje su u proteklim vekovima imale vodeće uloge, predstavljajući uz Veliku Britaniju stožere svetskog poretka. Boljševička revolucija u Rusiji izmenila je društveni poredak i ekonomski sistem u ovoj zemlji i označila je otpočinjanje razvoja državnog socijalizma, doprinoseći njenom odsecanju od ostatka svetske ekonomije. Drugo evropsko carstvo, Austro-Ugarska carevina je takođe nestala, raspadajući se uz stvaranje niza novih nacionalnih država. Austrija je ostala u svojim skromnim granicama, ekonomski značajno uzdrmana doživljavajući krah svoje centralne banke 1931. godine. Sa ne manje posledica bilo je i okončanje postojanja Nemačke carevine, uz dramatičnu ekonomsku agoniju kroz koju je Nemačka nakon rata prolazila, a koja se najupečatljivije ispoljavala kroz rast nezaposlenosti i hiperinflaciju koja je kulminirala 1923. Iskustvo koje je Nemačka imala nakon prvog svetskog rata, naročito vezano za ekonomski kolaps izazvan nametanjem otplate velikih ratnih reparacija i stalnim tenzijama koje je imala sa Francuskom, pokazalo se kao presudno za budućnost, naročito za otpočinjanje Drugog svetskog rata.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET