Uticaj monetarne i fiskalne politike na agregatnu tražnju | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uticaj monetarne i fiskalne politike na agregatnu tražnju". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Ekonomske fluktuacije se objašnjavaju uz pomoć modela agregatne tražnje i agregatne ponude. Kada se kriva agregatne tražnje ili kriva agregatne ponude pomeri, rezultat su fluktuacije ukupnog autputa dobara i usluga u ekonomiji, kao i opšteg nivoa cena. Monetarna i fiskalna politika mogu da utiču na agregatnu tražnju. Dakle, promena jedne od ovih politika može da izazove kratkoročne fluktuacije autputa i cena. Kreatori politike želeće da predvide taj uticaj i da, možda, reaguju prilagođavanjem druge politike.
Osim monetarne i fiskalne politike, na agregatnu tražnju utiču mnogi faktori. Konkretno, poželjni izdaci domaćinstava i preduzeća određuju ukupnu tražnju za dobrima i uslugama. Kada se promeni željeni nivo rashoda, pomera se agregatna tražnja. Ako kreatori politike ne reaguju, takva pomeranja agregatne tražnje izazivaju kratkoročne fluktuacije autputa i zaposlenosti. Shodno tome, kreatori monetarne i fiskalne politike ponekad se koriste raspoloživim polugama politike kako bi pokušali da ublaže ta pomeranja agregatne tražnje i tako stabilizovali ekonomiju.
MODEL: AGREGATNA PONUDA – AGREGATNA TRAŽNJA
Model, agregatna tražnja – agregatna ponuda je važan i koristan okvir analize zato što objašnjava uticaj promena u ponudi novca i kamatnim stopama na ekonomsku aktivnost, pre svega putem promena agregatne tražnje na nacionalnom nivou.
Bazični model agregatne tražnje i agregatne ponude dat je na Slici 1. Nacionalna ravnoteža cena i nivo realnog outputa su definisani presekom krive agregatne tražnje (AD) i agregatne ponude (AS).
Slika 1: Model agregatna tražnja – agregatna ponuda
Kriva nacionalne tražnje (AD) definisana je kao odnos između nacionalnog nivoa cena i iznosa traženog realnog outputa. Nivo cena je nezavisna varijabla dok je traženi realni output zavisno promenljiva.
Pad cena pšenice izaziva supstitucioni efekat i dohodni efekat. U slučaju agregatne tražnje novca ne postoji supstitucioni efekat, zbog toga što kriva (AD) obuhvata tražnju svih roba i usluga. Takođe nije prisutan ni dohodni efekat. Postavlja se pitanje objašnjenja silaznog trenda krive (AD).
Silazni trend (AD) krive je rezultat činjenice da su neke komponente agregatne tražnje uslovljene nivoom nacionalnih cena. Prva posledica sniženja cena je rast vrednosti nacionalne ponude novca i vrednosti vladinih obveznica. Ovaj vrednosni efekat sniženja cena takođe povećava realnu ponudu novca, sniženje kamatnih stopa i stimuliše sve oblike trošenja. Pad cena domaćih roba i usluga čini ih konkurentnijim na inostranom tržištu što stimuliše izvoz.
UTICAJ MONETARNE POLITIKE NA AGREGATNU TRAŽNJU
Kriva agregatne tražnje pokazuje ukupnu traženu količinu dobara i usluga u ekonomiji pri bilo kom nivou cena. Kriva agregatne tražnje je opadajuća iz tri razloga:
• Efekat bogatstva: Niži nivo cena povećava realnu vrednost novca kojim raspolažu
domaćinstva, a veće realno bogatstvo stimuliše ličnu potrošnju.
• Efekat kamatnih stopa: Niži nivo cena smanjuje kamatnu stopu jer ljudi pokušavaju
da daju na pozajmicu višak novca koji poseduju, a niža kamatna stopa podstiče
investiciona ulaganja.
• Efekat deviznog kursa: Kada se zbog nižeg nivoa cena smanji kamatna stopa, investitori jedan deo svojih sredstava iznose u inostranstvo i izazivaju depresiranje domaće valute u odnosu na strane valute. Tim depresiranjem pojeftinjuju domaća u odnosu na inostrana dobra, čime se, dakle, stimulišu potrošnja za neto izvoz.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET