Uticaj države na kretanje cena i efekti cenovne kontrole | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uticaj države na kretanje cena i efekti cenovne kontrole". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj:
I Uvod…………………………………………………………………...........................3
II Uticaj države na kretanje cena i efekti cenovne kontrole…….……………………4
1.1.Neka područja državne intervencije…………………………………...……5
Državni intervencionizam i opšti nivo cena…………….…………………….……..6
Državni intervencionizam i relativne cene……………………………………..……8
3.1.Dejstvo poreza i subvencija na cene……………………………………...8
3.2.Posredne mere države u oblasti cena……………………………….…..10
3.3.Neposredne mere države u oblasti cena………………………………..11
4. Efekti cenovne kontrole……..……………………………………………………...13
III Zaključak……………………………………………………………………………..15
Literatura……………………………………………………………………………..16
I Uvod
Ekonomski liberalizam je doktrina koja se temelji na eliminaciji državne intervencije u ekonomiji, prepuštajući sve slobodnom delovanju ekonomskih zakonitosti. Takav sistem se zasniva na nesmetanom delovanju zakona vrednosti, neograničenoj tržišnoj konkurenciji, privatnoj svojini i inicijativi. Ovaj sistem opstaje sve do velike ekonomske krize koja traje od 1929. do 1933. godine. Sa ovom ekonomskom krizom nastaje saznanje o nužnosti državne intervencije u privredna kretanja. Državni intervencionizam podrazumeva vrlo snažno i presudno prisustvo države u ekonomskoj oblasti.
Važno područje državnog intervencionizma jeste nastojanje da se ostvari stabilnost opšteg nivao cena. Najvažniji fenomen opšteg nivoa cena jeste inflacija. Dva osnovna koncepta za suzbijenje inflacije su: strategija kojom se potpuno nastoji otkloniti inflacija i tzv. šok terapija koja se svodi na zamrzavanje cena i najamnina. Kod relativnih cena, u najvećem broju slučajeva, je reč o potrebi da one budu snižene ili povećane. Sniženje cene neke robe može se vršiti: porastom ponude, smanjenjem tražnje, i istovremeno i jednom i drugom merom. Povećanje se može izvršiti istim merama, ali obrnutog smera.
Važna sfera ekonomskog delovanja države jeste područje formulisanja stabilizacione politike i borbe protiv inflacije. Država za taj zadatak ima na raspolaganju posredne i neposredne mere. Što se tiče posrednih mera, postoje dve vrste takvih mera, a to su monetarno-kreditna i poreska politika. Posrednik preko koga država deluje na cene su ponuda i tražnja. Do neposredne kontrole će doći onda kada država utiče na slobodno formiranje cena i kada ih administrativno određuje. U ove mere spadaju: zamrzavanje, blokiranje, plafoniranje, garantovanje cena, i slično.
Što se tiče efekata cenovne kontrole,kao negativna posledica javlja se povećanje poreza koje pogađa i potrošače i proizvođače (posredne mere), dok se kod neposrednih mera javljaju: velike nestašice, oskudica, redovi čekanja, razne špekulantske akcije preduzeća, pojava crnih berzi, dispariteta među cenama i sl.
Kontrola cena je diskriminatorna, nepravična i u krajnjoj liniji eksploatatorska: kad se onemogući da cena logikom tržišnog automatizma robu uputi tamo gde joj je mesto, ona se mora alocirati na neki drugi način; Administracija mora odlučiti ko će po kontrolisanoj ceni dobiti robu, a ko ne.
II Uticaj države na kretanje cena i efekti cenovne kontrole
Neka područja državne intervencije
Moderna država se povlači, i smanjuje svoju regulaciju u onim područjima privrednog života, u kojima tržište i privatna svojina daju bolje rezultate. Polje delovanja države ostaju neracionalne funkcije tržišta, pri čemu država najdelotvornije radi kada imitira racionalni mehanizam tržišta. Svaka savremena država preduzima odgovarajuće mere iz domena ekonomske politike, kako bi ublažila sledeće probleme: stagnantni privredni rast, prekomernu nezaposlenost, inflaciju i deficit u platnom bilansu i slične probleme. Privredni rast i nezaposlenost su međusobno povezani ciljevi. Zadovoljavajući privredni rast znači i ostvarenje cilja pune zaposlenosti, koja se definiše kao stanje zaposlenosti pri kome je procenat nezaposlenih manji od šest. Zatim, još jedno od područja u kome deluje savremena država je platni bilans. Najbolja solucija za platni bilans jeste kada se on nađe u ravnoteži. Postoje dva oblika neravnoteže, a to su suficit i deficit.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET