Upravljanje rizicima u životnom osiguranju | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Upravljanje rizicima u životnom osiguranju". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET U NOVOM SADU
EKONOMSKI FAKULTET
SUBOTICA
UPRAVLJANJE RIZICIMA U ŽIVOTNOM OSIGURANJU
NOVI SAD 2010
1.Rizik i osiguranje
Rizik je sastavni deo čovekovog života i upravo zbog toga on je predmet izučavanja i upravljanja, jedan je od bitnijih elemenata osiguranja. Ako u datoj posmatranoj situaciji postoji neizvesnost u vezi ishoda događaja i mogućnost da ishod bude nepovoljan javlja se intuitivni pojam rizika, koji obuhvata nedostatak znanja o budućnosti i mogućnost neke nepovoljne posledice. Rizik ne znači neki sigurno nastupajući efekat, on je negativno procenjena posledica čiji je ostvarenje nizvesno.
Sa teorijskog aspekta rizik u osiguranju se najčešće posmatra na sledeće načine:
Rizik je šansa da se izgubi
Rizik je neizvesnost
Rizik je razlika između stvarnih i očekivanih rezultata
Rizik je verovatnoća ishoda različitog od očekivanog.
Rizik je između ostalog definisan kao:
Mogućnost gubitka
Verovatnoća gubitka
Neizvesnost
Odstupanje stvarnih od očekivanih rezultata ili
Verovatnoća bilo kog ishoda koji nije očekivan.
U svim definicijama rizika nalazimo iste elemente a to su : rizik mora biti moguć, njegovo nastupanje izaziva ekonomsku štetu, rizik mora biti neizvestan, rizik mora biti slučajan.
U dosad navedenim definicijama rizika postoje zajednički elementi a to su neizvesnost i gubitak. Neizvesnost je stanje koje karakteriše mogućnost da će se dogoditi neki dogadjaj ili da se neće dogoditi. Za pojam neizvesnosti vezan je i pojam verovatnoće. Verovatnoća da će se neostvariv dogadjaj dogoditi jednaka je 0 dok verovatnoća da će se izvestan dogadjaj dogoditi jednaka je 1. U terminima verovatnoće neizvesnost znači da se verovatnoća procenjuje izmedju 0 i 1. Kad pojedinac prepozna rizik dolazi do stvaranje neizvesnosti jer taj rizik moze da izazove gubitak.
Postoje subjektivan o objektivan rizik.
Subjektivan rizik definiše se kao individualno shvatanje rizika ili kao neizvesnost zasnovana na individualnom shvatanju rizika. Pojedinac može biti uveren da rizok postoji i u onim situacijama u kojima on objektivno ne postoji i obrnuto. Subjektivan rizik utiče na odluke ljudi, i on različito deluje od pojedinca do pojedinca. Rezultat visokog subjektivnog rizika je konzervativno, umereno i obazrivo ponašanje dok je rezultat niskog subjektivnog rizika manje konzervativno ponašanje.
Objektivan rizik predstavlja relativno odstupanje stvarnog gubitka od očekivanog. Smanjuje se ako se povećava broj jedinica izloženih riziku. Objektivan rizik varira inverzno s kvadratnim korenom broja slučajeva koji se posmatraju. Taj rezultat se meri standardnim odstupanjem ili standardnom devijacijom.
Postoje sledeće vrste rizika:
Čisti i špekulativni rizici
Osnovni i posebni rizici
Statički i dinamički rizici
Finansijski i nefinansijski rizici
Preduzetni rizici.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET