Upravljanje kreditnim rizikom | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Upravljanje kreditnim rizikom". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

EKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA
UNIVERZITET U NOVOM SADU
MENADŽMENT RIZIKOM
Tema : Upravljanje kreditnim rizikom
Novi Sad, 20.12.2011.
UVOD
Finansijske institucije se godinama suočavaju sa različitim teškoćama i ozbiljnim problemima u bankarskom sektoru, a glavni razlog leži u slabim kreditnim standardima, lošim upravljanjem rizičnih portfolija i nedostatka pažnje okolnostima koji mogu dovesti do pogoršanja kreditnog položaja.
Bankarski rizici su kreditni, tržišni, valutni, rizik solventnosti i operativni rizik, a najstariji među njima je kreditni rizik.
Kreditni rizik je rizik gubitka do kojeg dolazi usled neispunjavanja dužnikove obaveze prema banci, tj. to je rizik, koji nastaje kada jedna strana u finansijskom ugovoru ne izvršava obavezu delimično ili u celosti, što će izazvati da insvestitor pretrpi finansijski gubitak. Kreditni rizik se može posmatrati na nivou individualne kreditne linije, kao rizik pojedinačne transakcije i ukupno, kao portfolio kreditni rizik.
Upravljanje kreditnim rizikom, i praćenje njegovog odnosa sa ostalim rizicima je neophodno za dugoročni uspeh svih bankarskih organizacija.
DEFINICIJA I PODELA KREDITNOG RIZIKA
Banke definišu kreditni rizik kao rizik neispunjenja obaveza klijenata, koji nisu u mogućnosti da izvrše obligacije urednog servisiranja svog duga utvrđenog ugovorom. Rasprava o ulozi upravljanja kreditnim rizikom odnosi se na kreditni portfolio, iako se načela vezana uz određivanje kreditne sposobnosti odnose i na procenu druge ugovorne strane koja izdaje finansijski instrument. Pozajmljivanje novca drugoj ugovornoj strani uvek je sa sobom nosilo opasnost da pozajmljena sredstva neće biti vraćena, pa se može reći da je kreditni rizik star koliko i samo bankarstvo. Tada je upravljanje rizikom bilo jednostavnije nego što je danas, ali je ostao i dalje isti cilj – praćenje svih eventualnih pogoršanja i preduzimanje preventivnih mera kako bi se sve nepovoljne situacije sprečile. Potrebno je da banka proceni dužnikovu kreditnu sposobnost, kvalitet i vrednost instrumenata osiguranja svojih potraživanja, pre nego što zaključi bilo koji ugovor, koji predstavlja osnovu za nastanak izloženosti banke kreditnom riziku.
Kreditni rizik je najznačajniji pojedinačni uzrok stečajeva banaka, ali on se može ograničiti smanjivanjem kreditiranja povezanih osoba i smanjivanjem velike izloženosti prema povezanim osobama. Klasifikacija aktive i rezervisanje od potencijalnih gubitaka utiče kako na vrednost kreditnog portfolija, tako i na stvarnu vrednost kapitala banke.
Sa kreditnim rizikom, banke se susreću ne samo u kreditima, već i u drugim finansijskim instrumentima, poput akcepata, deviznih transakcija, obveznica, dionica, terminskih ugovora i međubankarskih transakcija. Danas su banke svesne potrebe za identifikovanjem, merenjem, praćenjem i kontrolom kreditnog rizika.
Kreditni rizik se definiše kao verovatnoća da banka neće biti u stanju da naplati svoja ukupna potraživanja od klijenta, kako po osnovu glavnice tako i po osnovu svih pripadajućih kamata.
S obzirom na izvor nastanka kreditnog rizika možemo da razlikujemo tri osnovna tipa i to :
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET