Uloga države u ekonomiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uloga države u ekonomiji". Rad ima 22 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


ULOGA DRŽAVE U EKONOMIJI
SEMINARSKI RAD
Predmet: Osnovi ekonomije
Studij:
Smjer:
Travnik,
SADRŽAJ
1. UVOD................................................................................................................ 3
2. ISTORIJSKI PREGLED.................................................................................... 4
2.1. Merkantilizam............................................................................................... 4
2.2. Nevidljiva ruka “laisser – faire“................................................................... 4
2.3. Intervencionizam........................................................................................... 5
3. FUNKCIJE DRŽAVE........................................................................................ 5
4. RAZLOZI ZA DRŽAVNU INTERVENCIJU NA TRŽIŠTU………………… 9
4.1. Vlasnička prava…………………………………………………………… 10
4.2. Promovisanje učinkovitosti……………………………………..………... 11
4.3. Eksternalije (vanjski učinci)………………………………………………. 11
4.4. Monopol……………………………………………………………………12
4.5. Javna dobra……………………………………………………………….. 13
5. NEJEDNAKA RASPODJELA DOHOTKA………………………………….. 14
5.1. Izvori nejednake raspodjele dohotka........................................................... 14
5.2. Preraspodjela dohotka................................................................................. 14
5.3. Okunovo šuplje vedro.................................................................................. 15
5.4. Borba države protiv siromaštva.................................................................. 17 6. SPOR EKONOMSKI RAST.............................................................................. 17
7. EKONOMSKI RAST BOSNE I HERCEGOVINE........................................... 19
8. ZAKLJUČAK...................................................................................................... 21
9. LITERATURA.................................................................................................... 22
UVOD
S druge strane, dobro „vođena“ ekonomija jedne države može donijeti prosperitet i blagostanje za sve njene članove. Međusobna povezanost ekonomije kao nauke i države kao institucije je jako velika i utiče na kvalitet života svih nas.
ISTORIJSKI PREGLED
Od kad postoji država, neosporno je da je njen glavni posao ekonomski. Njena uspješnost mjeri se, prije svega, rezultatima u rješavanju ekonomskih pitanja. Gledajući kroz istoriju uloga države u ekonomiji je bila prožeta kako pozitivizmom tako i normatizmom. Od kad postoji ekonomska nauka, sporni su domašaj i priroda poželjnog “mješanja” države u ekonomiju.
2.1. Merkantilizam
Merkantilizam je ekonomska teorija koja smatra da prosperitet nacije zavisi o njenoj ponudi kapitala. Količina kapitala, koju predstavljaju zlatne i srebrne poluge u posjedu države, se najviše povečava velikim izvozom i malim uvozom. Merkantilisti su smatrali da bi vlada trebala unaprijeđivati ove ciljeve, igrajući protekcionističku ulogu u privredi, tako što će ohrabrivati izvoz a obeshrabrivati uvoz. Merkantilizam je bio vladajuća teorija od 16. do 18. vijeka. Smatralo se da se bogatstvo jedne zemlje izražava u novcu i plemenitim metalima. Država koja ove metale ne proizvodi, mora ih uvoziti Uvozom robe plemeniti metali se odlijevaju iz zemlje, pa je dužnost države da to ograničava. Mermantilisti su kasnije pomjerili ulogu države I na proizvodnju. Zadatak joj je bio prilagođavanje domaće proizvodnje strukturi spoljne tražnje, kako bi se obezbjedio odgovarajući izvoz odnosno priliv plemenitih metala.
2.2. Nevidljiva ruka “laisser – faire”
Laissez-faire država liberalnog kapitalizma verovala je u pojedince i njihovu spremnost da najbolje rade, ako rade u svom ličnom interesu bez ikakvih državnih uputstava i intervencije. slobodna tržišna konkurencija kao “nevidljivom rukom“ upravlja pojedince da rade u vlastitom interesu i u isto vreme da ostvaruju interese celog društva (Adam Smit). Država treba samo da obezbedi unutrašnju stabilnost pravnog poretka i spoljnu bezbednost. Ova ideja bila je dominantna sve do Velike ekonomske krize 1929. kada se pokazalo da sistem slobodne tržišne utakmice nije sam po sebi sposoban da obezbedi ni punu zaposlenost, ni stabilan privredni razvoj. Iako tržišni mehanizam ima mnogo prednosti, njegovi promašaji ponekad dovode do nedostataka u ekonomskim rezultatima procesa reprodukcije.. Smith smatra da pravo bogatstvo ne leži u novcu, kako su tvrdili merkantilisti, nego u korisnom radu koji stvara vrijednosti. U to vrijeme se razvijala tržišna ekonomija, gdje su odluke donosili preduzeća i domančinstva. Preduzeća odlučuje koga će zaposliti i što proizvoditi Domaćinstva odlučuju za koja će preduzeća raditi i što će kupiti sa svojim prihodima. Preduzeća i domaćinstva međusobno djeluju na tržištu , gdje njihove odluke vode cijene i osobni interes. U tržišnoj ekonomiji niko ne nadgleda ekonomsko blagostanje društva kao cijeline . Slobodna tržišta sadrže mnogo prodavača i kupaca mnogih roba i usluga, i svi su oni primarno vođeni osobnim blagostanjem. Ali i unatoč decentraliziranom donošenju odluka tržišne ekonomije su se pokazale vrlo uspješnim u organizaciji ekonomskih aktivnosti. Adam Smith je uveo pojam “nevidljiva ruka” koja domaćinstvima i preduzećima pomaže međusobno djelovanje na tržištu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET