Uloga države u ekonomiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uloga države u ekonomiji". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗА МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: УЛОГА ДРЖАВЕ У ЕКОНОМИЈИ
ПРЕДМЕТ: УВОД У ЕКОНОМИЈУ
Садржај :
1. Улога државе у економији
1.1. Кратка историја економске улоге државе
1.2. Основни економски задаци државе
1.2.1. Ефикасност
1.2.2. Праведност
1.2.3. Економски раст и стабилност
2. Литература
1. Улога државе у економији
1.1. Кратка историја економске улоге државе
Улога државе у економији већине земаља била је занемарљива све до
почетка XX века. У XIX веку већина западних земаља прихватила је либералистичку концепцију о улози државе, засновану на учењима Smita, Rikarda, Mila, Seja и осталих теоретичара економског либерализма. Та филозофија била је названа lase fer, по француском изразу laissez-faire,
Доктрина lase fer у први план ставља интерес капиталисте,
конкуренцију и природне склоности потрошача као снаге које воде ка благостању и слободи. Теорију lase fera развили су представниcи физиократизма, који се појавио у Франcуској у XVIII века, као либерална реакcија ма меркантилистиčко становиšте о активном утиcају државе на економију у виду пореске политике и мера контроле над привредним активностима.
Најзначајнији представник lase fer капитализма је Adam Smit, који је познат по свом ставу о постојању „невидљиве руке тржишта“, верујући да је лично благостање важније од владавине националне државе.
Према том учењу, држава треба што мање да утиче на економска кретања у земљи и економију треба пустити да функционише на основу слободне међуигре понуде и тражње на тржишту.
Различите промене, које су се дешавале у другој половини XIX и почетком овог века, принудиле су државе да преиспитају своју улогу те да постепено напусте дотадашњу либералистичку филозофију немешања у привреду.
Једна од великих промена која је обележила капитализам крајем XIX
века било је његово империјалистичко ширење и стварање разних облика монопола.
Држава је убрзо увидела велику опасност од економског јачања
монопола и угрожавања тржишта, увидевши потребу да коригује и уреди настале неправилности тржишта. Постижући високе цене на домаћем тржишту, што им је омогућавало остваривање екстра профита, монополи су имали дампинг цене на иностраним тржиштима.
Привреда капиталистичких држава је нарочито у другој половини XIX и почетком XX века била погођена цикличним кретањем и избијањем економских криза.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET