Ugovor o prodaji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ugovor o prodaji". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


МАТУРСКИ РАД
ТЕМА: УГОВОР О ПРОДАЈИ
ПРЕДМЕТ: ПРАВО
СТРУКА: ЕКОНОМИЈА, ПРАВО И ТРГОВИНА
ЗАНИМАЊЕ: ПОСЛОВНО-ПРАВНИ ТЕХНИЧАР
УВОД
Купопродајним уговорм обавезује се једна уговорна страна-ПРОДАВАЦ, да ствар коју продаје преда другој странци или јој прибави купљено право, а друга страна уговорница-КУПАЦ, обавезује се да плати купопродајну цијену.
Купопродаја је основни правни институт који правно штити робно-новчани однос. Закон о облигационим односима (ЗОО) купопродајни уговор назива "продаја". Јединствено уређивање продаје подразумјева да се правила општег дијела закона примјењују на све појавне облике купопродаје.
Уговор о продаји је двострано обавезан и теретан уговор. Продаја је двостран уговор, јер на обје стране леже обавезе које произилазе из облигација које рађа или које извиру из закљученог уговора. Продаја је теретан уговор, јер купац за ствар или право које прибавља даје одређену накнаду која се састоји из суме новца-цијене. Продаја је каузални, а не апстрактивни уговор. Кауза сваке продаје је присутна и схвата се као објективна правна категорија. Често се уговор о продаји јавља као једна од варијанти уговора по приступању.
СУБЈЕКТИ ПРОДАЈЕ
Купопродајни уговор има двије уговорне стране. Лице које закључењем уговора постаје дужник из облигације на предају ствари или прибављање права назива се продавац. Страна која закључењем уговора постаје дужником из уговорне облигације са обавезом на плаћење одређене суме новца која се зове цијеном, назива се купац. И за купца и за продавца вриједе општа правила о пословној и правној способности.
У тзв. Фактичким продајама, када се набављају ствари мање вриједности, не треба ни постојати проблем пословне способности учесника таквог односа.
У правилу, продавац је власник ствари коју продаје. Међутим, и туђа ствар може бити предметом продаје и настаће купопродајни облигациони однос ако је купац знао или је могао знати да купује туђу ствар. Уколико није знао нити је могао знати да купује туђу ствар уговор ће, такође, настати и произвешће облигационо-правно дејство тако да се мора остварити сврха уговора. Ако је купац савјестан у погледу знања о правном статусу ствари, тј. ако није знао нити је могао знати да купује туђу ствар од продавца који уједно није њен правни власник и ако се због тога не може остварити сврха уговора, могуће је да раскине уговор и захтјева накнаду штете.
У случају да више лица закључи уговор о продаји поводом исте индивидуално одређене покретне ствари купцем се сматра оно лице којем је индивидуално одређена покретна ствар првом предата. У случају двоструке продаје некретнина купац је онај који је први затражио упис у јавне регистре накретнина. Да би купац, који је касније закључио уговор, на описани начин стекао права купца он мора бити савјестан, тј. да није знао нити је морао знати да је нпр. земљиште већ продато и предато у посјед првом купцу. Ако се ради, нпр. о вишеструком уступању тражбине разним лицима, купац ће бити прималац о којем је уступалац први обавјестио дужника, тј. који се први јавио дужнику – својом објавом постао је "erga omnes" власник потраживања.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET