Tržište opcijama | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište opcijama". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
1. UVOD
Druga podela daje finansijskom tržištu karakter terminskog tržišta (forward market) Čije operacije ukljuOiju odloženo izvršavanje obaveza prodavača ili kupaca.
U ovom sluCaju, u Desnici u trgovini se obavezuju na odreCeno postupanje u buduChosti, imajuCl u vidu pretpostavljeni odnos ponude i tražnje.
Terminsko tržište derivata je segment finansijskog tržišta, koje poseduje i terminskim ugovorima koji glase na isporuku robe u buduChosti. Na ovom tržištu se posluje robnim i finansijskim derivatima putem terminskih ugovora. Cena terminskih ugovora ušlo vijena je kretanjem cena robe i finansijskih instrumenata koji im se nalazi u osnovi. Cena proizilazi - derivira iz cena robe i finansijskih instrumenata. Zato se terminski instrumenti nazivaju derivati1.
Derivati su finansijski instrumenti, Čija je cena uslovljena kretanjem cena osnovne robe i finansijskog instrumenta1.
Izvedene hartije od vrednosti ili finansijski derivati, su veoma zna Čaj ni instrumenti finansijskih instrumenata koji su nastali bumom finansijskih inovacija u poslednjih 25 godina. Njihova pojava dala je berzanskom poslovanju novu dimenziju, dovodeCi do krupnih promena na finansijskim tržištima razvijenih zemalja, ali i na medinarodnom finansijskom tržištu. Kao što je veD spomenuto, izvedene hartije od vrednosti se nazivaju tako što se njihova vrednost izvodi iz vrednosti neke druge osnovne aktive, koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ali za razliku od osnovnih hartija, finansijski derivati ne održavaju niti jedan od dva osnovna odnosa: kreditni i vlasnički.
Pravi razlog finansijskih derivata leži u rastu obima i znaCaja terminskih poslova na finansijskim tržištima. Zadnjih 25 godina su doživeli pravu ekspanziju ali njihova istorija je mnogo duža. Koreni njihovih poslovanja nalaze se u 17. veku na prostorima Holandije i Japana. Prvi, poslovi kakve danas možemo sresti sa finansijskim derivatima na berzama su se odvijali na Londonskoj berzi metala.
1 G.Pitip G. Petkovip D. Erip D. Šoškip M. Štimac (1996) "Berzanski pojmovnik", Beogradska berza
Tu su nastali prvi pravi terminski ugovori (forvordi) na različite metale (bakar i aluminijum najCešCe). Ovi ugovori su bili takvog tipa, odnosno izmeCu kupaca i prodavača o isporuci i plaCanju u buduChosti, s tim što se cena i uslovi plaCanja ugovaraju mnogo ranije, tj. na dan potpisivanja ugovora. Ovi ugovori su se zasnivali na potpunoj autonomiji volja ugovornih strana, odnosno nije postojao institucionalni mehanizam niti su bili standardizovani, iza kojih bi stajala klirinška kuCa koja bi garantovala sigurnost isporuke i plaCanja. Paralelno ovom, u Dikagu se razvija isto tržište istog principa izmeCu trgovaca. U Dikagu se uvode poboljšanja u trgovini forvardima, uvodi se standardizacija količina (npr. za pšenicu 5000 bušela, koliko je i danas), uvodi se standardizovana isporuka u toku odreCenih meseci, dok 1874. na Dikaškoj trgovaCkoj berzi je prvi put kreirana klirinška kuCa kao garant isporuke i plaCanja.
Opcije predstavljaju jednu od najuspešnijih finansijskih inovacija i ako su najrazvijenija finansijska tržišta povremeno zabranjivala njihovo korišCenje. To se desilo u Engleskoj izmeCu 1931. i 1958. i u SAD, izmeCu 1930. i 1973. Argumenti ovih zabrana su bili zasnovani na stavu da opcije podižu spekulativni karakter, ili u sluCaju opcija na robu, da nemaju racionalnu ekonomsku funkciju .
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET