Tržište kapitala | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište kapitala". Rad ima 32 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

TRŽIŠTE KAPITALA
1. Uvod
Teorija kapitala je sastavni deo teorije imovine i ona predstavlja centralno pitanje i srž političke ekonomije u okviru koje se detaljno i izučava.
Reč kapital potiče od latinske reči caput, što znači glava, odnosno od prideva capitalis-glavni. Kapital kao reč se prvi put pojavljuje u srednjem veku sa širenjem trgovačkog bogatstva i pojavom kredita. Ono što se obično tada, pa i danas podrazumevalo pod kapitalom jeste ukupnost dobara koja donose kamate.
Kao trgovina kapitala smatra se trgovina likvidnim novcem raspoloživim u roku dužem od jedne godine. Drugim rečima, tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje u tačno određenom vremenu, kao i pravila i uzanse ponašanja učesnika.
Osnovan funkcija tržista kapitala je upravo ta da vrši stalno okupljanje imaoca i tražioca kapital na određenom mestu i u određeno vreme.
2. PONUDA KAPITALA
Ponudu kapitala predstavljaju sva raspoloživa movcana sredstva u dužem roku od godne dana. Pri tom, ovde mislimo na svu sumu kapitala koji potiče iz nekoliko izvora, kao što su:
svi vidovi štednje, kao odložena potrošnja
svioblici transformacije mobilisanog novca u kapital banaka i
zajmovi u inostanstvu
Smatra se da je najvažniji primarni izvor kapitala – onaj koji potiče iz štednje, kao odložene potrošnje društva.
Štednja, kao odložena potrošnja društva, se formira u sektoru stanovišta i u okviru privrednog i društvenog sektora zemlje.Kolika će biti ta dužina odlaganja trošenja zavisi od niza objektivnih i subjektivnih faktora, od kojih su najznačajniji sledeći:
Stopa ostatka ličnog dohotkai akumulacije
Stopa očekivanog prihoda u budućnosti
Stepen razvijenosti instrumenata za stimulisanje štednje
Obim štednje zavisnosti je od mnogih okolnosti. Ovde navodimo najvažnije:
primanja stanovništva i njihova motivisanost da štede
visina i raspodela neto dobitka, kao novostvorene vrednosti i
funkcionisanje sekundarnog tržišta HoV.
Drugi značajan izvor kapitala je Transformacija mobilisanog novca u kapital banaka.
Ovaj izvor je isključivo rezultat ’’prerađivačke funkcije’’, bankarskog finansijskog sektora, koji je u mogućnosti da ogromne iznose štednje,koja se nalazi na štednim računima banaka u tzv. likvidnoj formi, delimično koristikao kapital, a da se pri tome banka ne izloži riziku nelikvidnosti.
Drugim rečima, transformacija mobilisanog novca u kapital banaka je uslov stalnog jačanja tržišta kapitala, jer banke jačaju svoju pasivu mobilišući novac u dpozite.
Ti depoziti po ročnosti su različiti: po viđenju, preko onih do nekoliko nedelja, meseca i godina. Samo oni depoziti raspoloživi preko godinu dana su sa karakterom kapitala. Banka može preraditi novac u kapital. To redovno čini plasirajući sve drpozite ročnoti do godinu dana njihovom tansformacijom u kapital. Da bi u tome uspela bnka nastoji da ima više:
deponenata,
oročenih depozita i
međusobno poslovno povezanih deponenat po viđenju.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET