Svetsko tržište | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Svetsko tržište". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Садржај
Увод 3
1. Појам светског тржишта 5
2. Развој светског тржишта и међународне економије 5
3. Светско тржиште и међународна подела рада 8
4. Деловање закона вредности на светском тржишту 11
5 . Структура међународне трговине 12
6. Ефекти и последице глобализације 14
Закључак 16
Литература 17
Увод
Настанком и развојем капитализма настаје и развија се светско тржиште. Прерастањем мануфактурне у индустријску производњу јавља се потреба за ширењем унутрашњег (националног) тржишта. Процес индустријализације производње доводи до продубљивања поделе рада, до специјализације, убрзава развој производних снага, доводи до масовне и серијске производње, тако да унутрашње тржиште постаје преуско. С друге стране, увећање капитала и тежња за остваривањем што већег профита и профитне стопе, намеће потребу тражења нових извора сировине и енергије, јефтине радне снаге, нових тржишта за произведену робу итд, тако да унутрашње тржиште постаје преуско и оно се све више шири.
Светско тржиште представља скуп односа понуде и тражње који се успостављају између робних произвођача из различитих националних економија. Светско тржиште није хомогено. Оно се мења са развојем производних снага, као и обрнуто, развојем светског тржишта продубљује се међународна подела рада и специјализација те убрзава развој производних снага друштва. Тиме процес стварања светског тржишта доводи до стварања светске привреде као одређеног тоталитета, што је посебно изражено у периоду после Велике економске кризе и Другог светског рата.
Светско тржиште, односно светска привреда представља целину, али такву целину у којој поједине националне економије не губе своју самосталност, већ остају и даље самостални системи друштвене поделе рада. Дакле, светско тржиште представља кретање светске привреде ка свом „тоталитету". У том њени поједини делови (националне економије) имају своју релативну самосталност, али је та самосталност везана односима размене на светском тржишту у јединствену светску економију. Овај процес одвија се као резултат међународне робне размене и поделе рада у почетку мирним путем (добровољном спремношћу различитих људских заједница да размењују своје производе), да би се тај процес касније одвијао и путем принуде: економске, политичке, технолошке и друге (економска подела света између најразвијенијих капиталистичких земаља - колонијални систем). То је, ипак, довело до поделе на развијене и неразвијене земље, поделе на: Запад - Исток, Север - Југ. Касније ће то довести до технолошког колонијализма и технолошке зависности.
Посматрано са географског аспекта , тржиште се дели на :
локално тржиште, кога карактрише понуда и тражња на ужем локалном подручју (град, општина),
регионално тржиште представља скуп локалних тржишта, при чему се понуда и тражња одвијају на регионалном простору,
национално тржиште, унутрашње или домаће , представља скуп регионалних тржишта у оквиру једне земље , при чему домаћа понуда не мора бити усмерена на домаћу тражњу , већ може бити усмерена и на светску тражњу . Домаћа тражња се такође може алиментирати из иностраних извора , а не само из домаће понуде,
светско тржиште представља тржиште свих земаља света , при чему светску понуду , односно тражњу , сачињавају укупна понуда , односно тражња производа или услуга свих земаља света.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET