Svetska trgovinska organizacija | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Svetska trgovinska organizacija". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: MEĐUNARODNA EKONOMIJA I FINANSIJE
SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (WTO)
101-018-09
Pećinci,april,2011.
SADRŽAJ:
I.UVOD
Upravljanje globalnom ekonomijom postalo je jedno od glavnih područja međunarodnih odnosa, a regulisanje trgovinskih odnosa oblašću najinstitucionalizovanijeg kontinuiranog međunarodnog pregovaranja. Sve intezivniji prekogranični tokovi trgovine, finansijskog kapitala i investicija su u stvari integrisali svetsku ekonomiju. U poslednjih petnaestak godina prošlog veka prekogranična trgovina akcijama i valutama je rasla deset puta brže od svetskog bruto odmaćeg proizvoda (GDP), strane direktne investicije (SDI) tri puta, a trgovina robama i uslugama dva puta.
Činjenica da se svetska trgovina razvijala znatno brže nego svetska privreda u celini je pokazatelj sve veće ekonomske integracije. U periodu od pedeset godina (1948-1998) svetska robna razmena je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 6 odsto, dok je proizvodnja roba rasla po stopi od 4,2 odsto, a GDP per capita po stopi od 1,9 odsto. U 1998 godini zemlje su međusobno trgovale robom u vrednosti od 5,3 triliona dolara, a uslugama u vrednosti od 1,3 triliona dolara (WTO). Taj spektakularni rast se velikim delom pripisuje upravo sporazumima o smanjenju trgovinskih barijera, koji su ispregovarani u okviru GATT-a, odnosno Svetske trgovinske organizacije.
II. OPŠTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI (GATT)
Na konferenciji u Breton Vudsu jula 1944.godine osim formiranja Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) bilo je planirano osnivanje i Međunarodne trgovinske organizacije ( International Trade Organization-ITO). Međutim, sporazum o ovoj poslednjoj organizaciji nije ratifikovan u američkom kongresu, za razliku od sporazuma o osnivanju IBRD i MMF.
Umesto stvaranja Svetske trgovinske organizacije, nakon Bretonvudske konferencije, potrebe da se na području međunarodne trgovine regulišu odnosi bile su velike, pa se nastojalo da se to područje institucionalno reguliše. Rezultat nastojanja da se institucionalno urede pravila ponašanja u međunarodnoj razmeni jeste sklapanje Opšteg sporazuma o carinama i trgovini GATT (general agreement on tarifs and trade) . GATT, dakle, predstavlja skup pravila prema kojima zemlje potpisnice trebaju da ovde svoju spoljnotrgovinsku politiku. Pored toga, bazični postulat GATT-a bili su progresivna liberalizacija carinskih tarifa i podsticanje ekspanzije internacionalne trgovine robama na nediskriminatorskoj osnovi. Istovremeno GATT je predstavljao forum za usklađivanje nesuglasica o spoljnotrgovinskoj politici pojedinih zemalja članica. Opšti sporazum o carinama i trgovini – GATT, potpisale su 1947.godine 23 zemlje. Sporazum je stupio na snagu 01.januara 1948.godine. u 1993.godini GATT je imao više od 80 članica, koje su u svetskoj trgovini učestvovale sa oko 85 odsto.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET