Svetska trgovinska organizacija - nastanak, funkcije i principi | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Svetska trgovinska organizacija - nastanak, funkcije i principi". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
Seminarski rad:
„Svetska trgovinska organizacija - nastanak, funkcije i principi“
Predmet: GLOBALNA EKONOMIJA I POSLOVNA DIPLOMATIJA
199-038-08
Beograd, Maj 2011.
UVOD
U poslednjoj deceniji XX veka proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, se intenzivirao. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzećakoja, u svojoj poslovnoj strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu.
Jedan od tokova koji stimulišu process globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebnio u oblasti ekonomske sradnje.
Pod institucionalnom integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država u svetu. U takvim okolnostima je 1995. Godine nastala Svetska trgovinska organizacija (WTO), kao treća međunarodna ekonomska organizacija, čime je zaokružen process institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske sradnje.
Osnovna teza od koje se pošlo prilokom stvaranja GATT-a I WTO nalazi se u činjenici da otvoreno tržište, nediskriminacija I globalna konkurentnost u međunarodnoj trgovini, vode ka ostvarenju nacionalnog bogatstva (national wellfare) svih zemalja.
Glavni cilj WTO je da obezbedi da se trgovina odvija bez prepreka, u predvidivim okvirima. Središte sistema pravila WTO čine dogovoreni sporazumi koji su u najvećoj meri rezultat Urugvajske runde pregovora vođenih od 1986. Godine do 1994. godine. Tada je završena značajna revizijaOpšteg sporazuma o trgovini I carinama (GATT) iz 1947. Godine, uvedena su naova pravila o uslugama, trgovinskim aspektimas intelektualne svojine I rešavanju trgovinskih sporova.
OPŠTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI - GATT
1.1 Nastanak GATT-a
U periodu posle Drugog svetskog rata uočena je poptreba za stvaranjem novog međunarodnog ekonomskog okvira. Njega bi činili: Međunarodni monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu I razvoj, I mežunarodna organizacija koja bi delovala u oblasti trgovine. Bilo je predviđeno da to bude Mežunarodna trgovinska organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija koja bi regulisala međunarodnu trgovinu, za razliku od prve dve koje su prvenstveno finansijkog karaktera. Međutim, sporazum o ovoj poslednjoj organizaciji nije ratifikovan u američkom kongresu, te je umesto planiranog, sklopljen Opšti sporazum o carinama I trgovini- GATT.
“Radi izrade nacrta povelje buduće međunarodne trgovinske organizacije, februara 1946. Godine, u UN je usvojena rezolucija o osnivanju Pripremnog komiteta za Konferenciju Ujedinjenih nacija o trgovini I zaposlenosti. Na drugom zasedanju Pripremnog komiteta, aprila 1947. godine, u Ženevi, vođeni su bilateralni pregovori o carinskim koncesijama.”
Pregovori su završeni uspehom, a rezultat je konkretizovan u okviru Opšteg sporazuma o carinama I trgovini – GATT. GATT je stupio na snagu 01.01.1948. godine I bilo je predviđeno da predstavlja samo privremeno, prelazno rešenje za regulisanje međunarodne trgovine na multilateralnom nivou, sve do stupanja na snagu pravila Međunarodne trgovinske organizacije.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET