Struktura finansijskog tržišta | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Struktura finansijskog tržišta". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO
„JANIĆIJE I DANICA KARIĆ“
SEMINARSKI RAD IZ
MEĐUNARODNOG BANKARSTVA
TEMA: STRUKTURA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA
SADRŽAJ
Pojam finansijskog tržišta ........................................................ 3
Podela finansijskog tržišta ....................................................... 4
Podela učesnika na finansijskom tržištu .................................. 6
Emitenti i investitori ....................................................... 12
4. Pojam hartija od vrednosti kao finansijskih instrumenata ..... 13
Pojam finansijskog tržišta
Pod tržištem se podrazumeva mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za robama, uslugama, faktorima proizvodnje i novčanim sredstvima. Analogno tome, zaključuje se da danas postoje produktno robno tržište, tržište usluga, tržište faktora proizvodnje i finansijsko tržište. Finansijsko tržište je mesto na kome se ponuda viškova finansijskih sredstava sučeljava sa tražnjom koja je spremna da ih investira.
Cena finansijske aktive formira se pod uticajem ponude i tražnje, koja je opet različita za svaki od segmenata finansijskog tržišta. Osnovni elementi koji određuju finansijsko tržište jesu finansijski instrumenti i finansijske institucije. Finansijski instrumenti (finansijska aktiva ili efekti) predstavljaju predmet investiranja na finansijskom tržištu. Oni mogu da imaju formu hartija od vrednosti ili da proizilaze iz kreditno-depozitnih odnosa. Hartije od vrednosti su dokumenta koja predstavljaju dokaz o nekom dugu ili vlasništvu. Njihovom emisijom izdavalac (emitent) prikuplja sredstva za finansijske aktivnosti, a kupac (vlasnik, investitor) stiče određena prava. U osnovi, dužničke hartije od
vrednosti (obveznice, zapisi, sertifikati) stvaraju dužničko-poverilački odnos bez promene strukture vlasništva: emitent dolazi do potrebnih sredstava, a investitor očekuje fiksne prihode u vidu kamate i glavnice.
Finansijske institucije se bave pružanjem finansijskih usluga, odnosno posredovanjem između nosilaca i korisnika štednje. One su učesnici u trgovini finansijskim instrumentima i svojim aktivnostima omogućavaju efikasno funkcionisanje finansijskog tržišta. Najznačajnija vrsta finansijskih institucija jesu finansijski posredinici, koji mogu biti depozitne i nedepozitne institucije.
Depozitne institucije (najznačajnije su poslovne banke) kao osnovni izvor sredstava koriste prikupljene štedne depozite, a nedepozitne (osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, finansijske kompanije, investicioni fondovi) ostale izvore - plasmane hartija od vrednosti, zaduživanje na tržištu i sl. Posebnu grupu finansijskih institucija čine berzanski posrednici (brokersko-dilerske kuće) koji zastupaju kupce i prodavce na finansijskom tržištu i za to naplaćuju proviziju.
Podela finansijskog tržišta
Najbitnija podela finansijskog tržišta, prema predmetu trgovanja, podrazumeva podelu na:
1. Novčano tržište - Novčanom tržištu je zadatak trajno i svakodnevno snabdevanje banaka novcem kao prometnim i platežnim sredstvom kako bi postigle likvidnost, kojom se omogućavaju tekuća plaćanja njihovih komitenata. Na ovom tržištu trguje se bankovnim likvidnim rezervama i kratkoročnim vrednosnim papirom tj. novcem i "skoro novcem".
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET