STRESOVI NA RADU (MENADŽERSKA BOLEST) | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "STRESOVI NA RADU (MENADŽERSKA BOLEST)". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Viša poslovna škola Čačak Konsultativni centar Beograd Pećinici
SEMINARSKI RAD
Pećinci, 2006.g.
Sadržaj ___________________________ br. strane
• Sadržaj .................................................................................. 2. • Pojam i priroda stresa ........................................................... 3. • Uzroci stresa ......................................................................... 6. • Posledice stresa .................................................................... 8. • Osobine ljudi i otpornost na stres ......................................... 9. • Upravljanje stresom ........................................................... 10. • Literatura ............................................................................ 12.
2
POJAM I PRIRODA STRESA
3
4
tako,veruje se da se stres javlja kod ljudi koji previše rade. I to je samo delimično tačno, jer praksa pokazuje da su pod stresom češće ljudi koji su bez posla ili koji se mogu samo delimično angažovati, odnosno nisu potpuno iskorišćeni. Zato stres treba izbegavat
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
ima obavezno oštećujući već može imati i imunuzirajući karakter. Stres dakle može biti i normalan adaptivna reakcija odnosno priprema organizma za odbranu. Kada se čovek susretne sa stresorima, onda se njegova reakcija ostvaruje kroz tri faze: faza alarma, faza otpora i faza iscrpljenosti. U prvoj fazi prilikom suočavanja sa nekom opasnošću dolazi do snažne uznemirenosti koja dovodi do visokog stepena uzbuđenja. Tada dolazi do izražaja odbrambena reakcija, putem kojih se čovek priprema za veće napore. U drugoj fazi, koja predstavlja fazu otpora nivo uzbuđenosti postepeno opada, tako da se može podneti u dužem vremenskom perjodu. U ovoj fazi čovek nastoji da se izbori i da izađe na kraj sa uzročnikom stresom. Ukoliko u tome ne uspe, nastaje treća faza koja je nazvana fazom iscrpljenosti. U toj fazi opada uzbuđenje kao i sposobnost pružanja otpora zbog čega mogu da nastanu ozbiljni poremećaji i biološka oštećenja, kada može da dođe do razvoja bolesti pa čak i do smrti.
5
UZROCI STRESA
opterećenost obično se javlja kod rutinskih i monotonih poslova koji ne mogu angažovati veći deo potencijala radnika. U slučajima kada postoji nedostatak društvene podrške pojedincima u organizaciji mnogo teže da se suoče sa stresnim situacijama. Ispoljavanje simptoma stresa mnogo je ređe kod zaposlenih koji smatraju da uživaju podršku i prijateljstvo u radnoj sredini. Seksualno uznemiravanje je čest izvor stresa u organizacijama. Pod tim se podrazumeva neželjeni kontakt ili komunikacija seksualne prirode. Posledice seksualnog uznemiravanja ogledaju se u direktnom napadu na lično dostojanstvo i direktnom uticaju na radne sposobnosti. U vezi sa ovom pojavom javljaju se mnoge nedoumice. Osnovno pitanje jeste kako ustanoviti krivicu. Iako je teško u potpunosti eliminisati i sprečiti ovu pojavu postoji nekoliko mera koje su, u praksi, dale dobre rezultate. To su uglavnom sledeće mere: • jasno naznačiti da organizacija neće tolerisati takvo ponašanje, • obučiti i osposobiti zaposlene da prepoznaju ovakve slučajeve, • uspostaviti jasnu proceduru u vezi sa reagovanjem u takvim slučajevima, • odrediti u napred odnos organizacije prema prekršiocima i • dosledno sprovoditi usvojenu politiku. Seksualno uznemiravanje u radnom okruženju je ređe i nižeg intenziteta, nego što je to u drugim sferama života. Takođe se smatra da svega 10% žrtava seksualnog uznemiravanja prijavljuje, dok ostale osobe to prećute iz različitih razloga. Uzroci stresa ne moraju biti povezani samo sa poslom već se mogu odnositi i na druge segmente života pojedinca. Veliki broj događaja koji se dešavaju izvan radnog vremena izaziva stres koji se zatim negativno odražava i na radnom mestu. Stres povezan sa poslom i stres povezan sa privatnim životom uglavnom se ne mogu striktno razdvojiti povlačenjem jasnih granica. Oni obično predstavljaju nedvojivu celinu koja opterećuje život pojedinca u formi stresa izazvanog celokupnim životnim aktivnostima.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET