Strategija upravljanja kreditnim portfoliom banke | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Strategija upravljanja kreditnim portfoliom banke". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
STRATEGIJA UPRAVLJANJA KREDITNIM PORTFOLIOM BANKE
SEMINARSKI RAD
Predmet: Menadžment poslovne banke
Smjer: Preduzetnički menadžment
Banjaluka, juni 2010.godine
Sadržaj:
Uvod 3 1. KARAKTERISTIKE STRUKTURE KREDITNOG PORTFOLIA BANKE 4 2. MONITORING STRATEGIJE KREDITNOG PORTFOLIA BANKE 8 3. STRATEGIJA UPRAVLJANJA KREDITNIM RIZICIMA BANKE 12 Zaključak 18 Literatura 19
Uvod
Kreditni portfolio podrazumeva skup elemenata dostupnih menadžmentu banke u vezi vrste, ročnosti, obezbeđenja kredita, visine i strukture kamatnih stopa. Značajan segment upravljanja kreditnim portfoliom se odnosi na njegov monitoring.
Monitoringom portfolia ostvaruje se kvalitet, dosledna primena bankarskih principa i pronalaženje „problematičnih“ kredita u strukturi aktiva poslovne banke. Kreditni rizik ili kvalitet kreditnog portfolia zavisi od stanja endogenih i egzogenih faktora.
Značajan segment u delu ocene kreditnog rizika odnosi se na primenu ZETA analize i Altmanovog modela, radi definisanja opšte kreditne sposobnosti tražioca kredita.
KARAKTERISTIKE STRUKTURE KREDITNOG PORTFOLIA
BANKE
Pod pojmom kreditnog portfolija banke treba podrazumevati grupu kredita ili sve kredite u aktivi banke koje je menadžment banke klasifikovao (struktuirao) prema korisnicima kredita. Primera radi, krediti mogu biti: komercijalni, investicioni, hipotekarni, agrarni, stambeni, potrošački, exportno-importni i sl. Kreditni portfolio treba da sadrži sledeće elemente:
vrstu kredita i ročnost kredita,
visinu i strukturu kamatnih stopa,
obezbeđenje (kolateral) kredita,
zaštitnu klauzulu u kreditnim ugovorima.
Kreditni portfolio banke se može posmatrati i sa šireg aspekta (kompleksni portfolio), pri čemu on obuhvata ne samo kredite već i ostale izvore sredstava u pasivi bilansa stanja banke. Na ovaj način se uspostavlja ravnoteža između kredita (plasmana) i izvora sredstava banke. Kreditni plasmani treba da su jednaki svojim izvorima.
Dakle, izvori sredstava su ti koji diktiraju obim i strukturu kreditnog portfolija. Ukoliko banka ima nameru da privuče nove klijente, ona u svom kreditnom portfoliju treba da raspolaže sa svim vrstama kredita koji su različite namene i različite ročnosti. Umešnost “top”menadžmenta banke jeste, da drže u kreditnom portfoliju one kredite koji se najviše traže od klijenata, kao i one kredite za koje se očekuje da će u narednom periodu biti traženi od klijenata.
U principu posmatrano, svaki kreditni portfolio treba da raspolaže sa širokim spektrom kratkoročnih i dugoročnih kredita koji su namenjeni pravnim i fizičkim licima u privredi, u stanovništvu, budžetskim organizacijama i sl..
Ponuda kredita treba da je kompletirana sa visinom i vrstama kamatnih stopa, određenim kolateralom, učešćem ili izdvojenim depozitom od strane korisnika kredita. Banke se obično opredeljuju na uvođenje zaštitnih klauzula, jer se krediti odobravaju na osnovu prikupljenih tuđih
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET