Strategija smanjivanja siromaštva u Republici Srbiji | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Strategija smanjivanja siromaštva u Republici Srbiji". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
СЕМИНАТСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА:
НАЦИОНАЛНА ЕКОНОМИЈА
ТЕМА:
“ ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕСТРАТЕГИЈЕ СМАЊИВАЊА СИРОМАШТВА У СРБИЈИ”
Увод
Сиромаштво, нарочито његови екстремни облици, није било значајније присутно у Србији до почетка 90-их година. Србија, као саставни део бивше СФРЈ, тада је остваривала БДП per capita већи од $3,000, развила трговинске и финансијске везе са Западом, а привредни систем се у значајној мери ослањао на тржишне критеријуме привређивања. Образовање, здравство, социјална заштита и остале услуге биле су приступачне највећем броју грађана. Зато је Србија, заједно са осталим бившим југословенским републикама, имала велику шансу да, у односу на остале земље у транзицији, са много мање тензија обезбеди прелаз у модерну тржишну привреду и демократско друштво.
Уместо тога, Србија је током 90-их година доживела прави економски и социјални крах и потпуни застој у развоју демократије и људских права. Дошло је до драматичног пада БДП (за око 50%), велике незапослености, огромног пада плата, пензија и других личних примања као последица политике претходног ауторитарног режима, међународне изолације земље и оштрих економских санкција, распада тржишта бивше СФРЈ, ратова у окружењу и бомбардовања Србије, 1999 године. Ситуацију је додатно погоршао долазак близу 700.000 избеглица и интерно расељених лица из Босне и Херцеговине, Хрватске и са Косова, што представља близу 10% становништва Србије.
Све то довело је до наглог осиромашења већине становништва, али и до енормног богаћења малог броја људи захваљујући корупцији и привредном криминалу. Учешће сиве економије за време дотад незабележене хиперинфлације у 1993. год. прешло је 50% БДП. Многи од тих процеса су болни, отварају нове социјалне проблеме и потенцирају нове облике и подручја сиромаштва, пре свега као последица реструктурирања привреде и укупног процеса прилагођавања тржишним правилима привређивања и међународној конкуренцији.
Најзад, чињеница је да је у претходном периоду поклањана недовољна пажња социјално угроженим групама (деца, стари, особе са инвалидитетом, избеглице и интерно расељена лица, Роми, рурално сиромашно становништво, необразовани) код којих се сиромаштво испољава у најтежим облицима. Разлози за то били су пре свега материјалне природе али често и немаран однос према проблемима и занемаривање основних људских права ових група. Може се закључити да је сиромаштво у Србији првенствено последица драматичног пада БДП, запослености, дохотка и стандарда током 90-их година. Мада је ситуација побољшана у периоду 2001–2003. год. пре свега због успешног почетка реформи и међународне подршке, што је омогућило значајан раст БДП, зарада, пензија и других личних примања, то је сувише кратак период да се надокнади јаз настао у претходној деценији. Повољна је околност што је неједнакост у расподели дохотка још увек умерена. С друге стране, уколико би изостала додатна брига о угроженим и социјално недовољно укљученим групама у Србији, постоји реална опасност настанка нових облика сиромаштва као последица спровођења неопходних економских и друштвених реформи.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET