Strane direktne investicije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Strane direktne investicije". Rad ima 9 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Visoka poljoprivredna skola strukovnih studija
STRANE DIREKTNE INVESTICIJE
STRANE DIREKTNE INVESTICIJE
Uvod
Bivše socijalističke, danas tranzitorne ekonomije, su prošle različite faze u pogledu odnosa
prema ulozi stranih direktnih investcija (SDI) u prcesu transformacije njihovih privreda. Išlo
se iz faze sumnji, preko faze euforije i poslednjem koraku opet sumnji u pogledu uloge i
značaja SDI za razvoj nacionalne privrede.
Na jednoj strani su stavovi koji prilivu stranog kapitala pripisuju ne samo više stope rasta i
ubrzanje strukturnih reformi, već i poboljšanje eksterne finansijske situacije zemlje,
povećanje deviznih rezervi, manja ograničenja u tekućem bilansu, liberalizaciju deviznih
restrikcija i dobijanje povoljnijeg kreditnog rejtinga. Sa druge strane su ona mišljenja, koja u
prvi plan ističu negativne efekte angažmana stranih investitora u domaćoj privredi, vezane za
lokalnih rivala.
Međutim, dve teze potpuno pobijaju dilemu o potrebi priliva SDI u tranzitorne ekonomije:
– nivo domaće stedenje je nedovoljan da bi se ostvario potreban nivo investicija i pokrenuo
proces razvoja privrede. SDI su neophodne da bi popunile taj gep i da bi obezbedile
državne prihode koji održavaju funkcionisanje bazičnih vanprivrednih servisa kao što su
obrazovanje i zdravstvo;
– u pogledu metoda ulaska SDI u ove privrede, prosec privatizacije zauzima centralno
mesto. U privredama koje su ove procese uglavnom prilvele kraju nameće se potreba
stvaranja tako atraktivnih privrednih ambijenata koji će biti privlačni i za geen-field
investitore, odnosno za kategoriju tzv. ne-privatizacionih SDI.
Kako je bilo na početku
Po prirodi svojih centralno-planskih sistema zemlje centralne i istočne Evrope1 (CIE) su bile
izolovane od međunarodnih kapitalnih tokova. Sa početkom procesa tranzicije, one postaju
članice međunarodnih institucija, čija pomoć uz bilateralnu finansijsku podrsku postaje
primarni izvor finansiranja ovih privreda. Sa napredkom procesa reformi, privatni finansijski
tokovi u odnosu na javne postaju sve značajnija komponenta kapitalnog priliva i od 1993.
godine premasuju 50% tog priliva u ovu kategoriju zemalja. U okviru tih privatnih kapitalnih
tokova posebno se ističu strane direktne investicije i portfolio investicije, pri čemu SDI ipak
imaju najznačajniju poziciju i predstavljaju trećinu (1993. godine), odnosno polovinu (1996.
godine) ukupnog neto kapitalnog priliva ovih zemalja.
* Institut ekonomskih nauka, Beograd
2
U poređenju s dinamikom SDI tokova u ZUR, ulazne investicije u zemljama centralne i
istočne Evrope skromne. Ulazni SDI tokovi u zemljama CIE porasli su sa 367 miliona $ 1990.
godine na 14,5 milijardi $ 1995. godine, odnosno 19,5 milijardi $ 1997. godine. U 1998.
godini, SDI u zemljama u tranziciji beleže neznatni pad od 5% na 18,7 milijardi dolara
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET