Strane direktne investicije | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Strane direktne investicije". Rad ima 44 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj 1
Uvod 2
1. Definisanje stranih direktnih investicija 3
2. Istorijski razvoj 4
3. Motivi stranih ulagača 5
4. Motivi zemlje primaoca 5
5. Strane direktne investicije u EU 6
5.1. Kretanje SDI u EU i najznačajniji investitori 6
5.2. SDI u nove članice EU 10
5.3. Prihodi od SDI u EU 11
6. Strane direktne investicije EU u inostranstvo 13
6.1. Kretanje SDI iz EU i najznačajnije destinacije 13
6.3. Ulaganje novih država članica u susedne zemlje 19
6.4. Prihod od SDI iz zemalja van EU 19
7. Intenzitet kretanja SDI EU 22
8. TNK i globalizacija kao glavni nosioci SDI 25
9. Uticaj SDI na nivo konkurencije u zemlji 28
9.1. Veze između domaćih preduzeća i TNK 29
9.2. Uloga SDI u unapređenju humanog kapitala 30
9.3. Demonstracioni efekat 31
10. SDI i platni bilans 32
11. Mehanizmi uticaja SDI na privredni rast 33
12. Povezanost SDI i privrednog rasta u EU-15 35
12.1. Domaće fiksne investicije 35
12.2. Efikasnost preduzeća u stranom vlasništvu 35
12.3. Eksterni efekti u korist domaćih preduzeća 36
13. Mehanizmi uticaja SDI na privredni rast u zemljama CIE 38
13.1. Fiksne investicije 38
13.2. Efikasnost stranih preduzeća 39
13.3. Efekti prelivanja u domaća preduzeća 40
14. Prednosti i nedostaci stranih direktnih investicija 41
Zaključak 43
Literatura 44
Uvod
Krajem XX i početkom XXI veka porasla je uloga Evropske unije (EU) u tokovima stranih direktnih investicija (SDI), a takođe je primetna i rastuća uloga transnacionalnih kompanija (TNK) iz EU u svetskoj privredi. Prekogranično preuzimanje preduzeća je postalo dominantan oblik kretanja SDI. Dok je ulazno stanje SDI u periodu između 1980. i 1990. godine neznatno poraslo kao procenat bruto domaćeg proizvoda (gross domestic product - GDP), tokom poslednje decenije ovo učešće je više nego duplirano, dostigavši 22% svetskog GDP u 2002. godini. Glavnu ulogu u ovom procesu su imale zemlje EU, kako kao isporučioci, tako i kao primaoci SDI. Ako se izuzmu tokovi unutar EU, na ovu regionalnu integraciju se odnosi 40% svih izlaznih SDI u poslednjoj deceniji.
U prethodnim decenijama mnoge zemlje su nastojale da povećaju privlačnost za SDI putem različitih podsticaja, kao što su produžavanje perioda oslobađanja od plaćanja poreza, izgradnja potrebne infrastrukture, finansijske stimulacija i sl. Razlog zbog koga su zemlje primaoci SDI sprovodile ovakvu politiku leži u njihovom očekivanju da će imati opipljive koristi od preduzeća u stranom vlasništvu. Nameće se pitanje da li postoji nesklad između očekivanja i postignutih rezultata? U pokušaju odgovora na ovo pitanje u radu se daje pregled tokova SDI EU, uz navođenje empirijskih podataka i ocena u pogledu uticaja SDI na privredni rast uopšte a posebno zemalja EU.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET