Sticanje prava svojine i vrste svojine | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Sticanje prava svojine i vrste svojine". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Универзитет Мегатренд Београд
Факултет за пословне студије Пожаревац
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Однос пословног са компанијским правом
ТЕМА: Стицање права својине и врсте својине
СТУДЕНТ:
Алексић Катарина
ф/012/07
Децембар 2008, Пожаревац ОБЛИЦИ СВОЈИНЕ У НАШЕМ ПРАВУ
Постојање више облика својине је резултат историјског развоја овог института који се мењао у различитим епохама цивилизације. Пут од примитивних облика заједничке својине родовског друштва до савремене приватне својине је веома дуг.
Крупне систематске промене које су се догодиле код нас после 90-тих година одразиле су се и на план правног уређења својинских односа.
Устав СРЈ и Устав Републике Србије претходно су дефинисали постојање: приватне, државне, друштвене и задружне својине као могуће својинске облике, а потом су изразили њихову међусобну једнакост. Ово је велика системска новина, после вишедеценијске доминације државне а потом друштвене својине.
ПРАВО ПРИВАТНЕ СВОЈИНЕ
Право приватне својине је један од историјских облика својине, која се иначе сматра централним институтом права уопште. Кроз различите историјске епохе развијали су се поједини облици својине, као скуп правила којима се нормира присвајања добара или прецизније нормирају се односи поводом присвајања економских вредности. Односи поводом присвајања су били различити у различитим историјским епохама па је тешко дати општеприхваћену дефиницију својине. Као што се друштво развија тако се и дефиниција својине мења.
Међутим постоје карактеристике својине и права приватне својине као апсолутног грађанског и стварног субјективног права. Реч је о особинама овог права које се манифестују кроз три овлашћења:
-држање,
-коришћење и
-располагање одређеним стварима.
Овлашћење да се ствар држи представља могућност остваривања фактичке власти на ствари као општој претпоставци да се реализују остала својинска овлашћења, а пре свега овлашћење да се реализују остала својинска овлашћења а пре свега овлашћење да се ствар користи.
Употреба ствари се испољава могућношћу да власник несметано извлачи корист од ствари и то њеном експлоатацијом и убирањем плодова, односно других прихода који она даје.
Располагање је овлашћење власника које се тиче супстанце ствари (оправка, преправка, и сл.) и њеног правног статуса (могућност преношења својинских овлашћења потпуно или делимично на друга лица).
Ради заштите одређених друштвених и правних интереса успостављају се одређена ограничења у вршењу ових права. Ограничења права приватне својине односе се на: субјекте, објекте и садржину овог права.
-У погледу субјеката ограничења се манифестују у могућности да једно лице може постати титулар одређеног права својине с обзиром на своја својства (нпр. национална припадност лица која немају држављанство у СРЈ). Мада су ограничења у овом смислу ужа и практично нестају у савременим правним системима.
-У погледу објеката ограничења се односе на ствари које могу бити предмети приватне својине. Сваки правни систем познаје један круг објеката који су апсолутно изузети од могућности да неки правни субјекат постане титулар права својине на њима (рудна богатства, војни објекти, објекти од посебног значаја за одбрану земље и сл). У ствари, ограничења која се односе на објекте приватне својине односе се на непокретне ствари, док на покретним стварима таквих ограничења нема. Генерално ствари из ове категорије су ве усресређени на сферу јавног сектора друштва.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET