Spoljnotrgovinsko poslovanje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Spoljnotrgovinsko poslovanje". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA,ČAČAK
PREDMET:MEĐUNARODNA EKONOMIJA
SEMINARSKI RAD
TEMA: „ SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE”
MESTO I DATUM: IME I PREZIME:
APRIL ,2010 GODINE SLAVICA ILIĆ
UVOD
Savremene privrede su uglavnom otvorene privrede. To znači da stupaju u najrazličitije ekonomske odnose sa inostranstvom, razmenjuju proizvode i usluge sa drugim privredama, sarađuju sa međunarodnim ekonomskim institucijama i učestvuju u njihovom radu. Otvorene privrede su, za razliku od zatvorenih, uključene u međunarodnu podelu kao proces reprodukcije koji započinje u jednoj zemlji, a završava se u drugoj. Početak razvoja međunarodnih ekonomskih odnosa seže duboko u prošlost i nikako ne predstavlja pojavu novijeg datuma. Međunarodna trgovina je, ipak, svoj zamah počela da doživljava u poslednjih nekoliko decenija, a ključnu ulogu u tom zamahu odigrale su sledeće pojave:
razvoj telekomunikacija – kroz olakšavanje komunikacije između udaljenih delova planete;
tehnološki progres – kroz proizvodnju roba primenom moderne tehnologije;
spoljnotrgovinska politika – kroz stanoviše koje je prihvatila većina zemalja: da je slobodna trgovina između zemalja korisna za sve.
Treba, međutim, reći da su nekada glavni subjekti međunarodne trgovine bile države, a da su to danas pre svega velike i snažne banke i transnacionalne kompanije – kompanije koje posluju u većem broju zemalja i često ostvaruju prihode koji su veći od bruto društvenih proizvoda nekih zemalja. Države se, dakle, sve ređe pojavljuju kao poslovni subjekti u međunarodnoj trgovini, ali i dalje zadržavaju značajnu ulogu u međunarodnim ekonomskim odnosima jer obavljaju različite regulatorne funkcije, donose jednostrane mere ili potpisuju sporazume sa drugim državama, a sve u cilju stvaranja pravnog okvira za razvoj i napredak međunarodnog poslovanja.Bez obzira na to što nije glavni subjekt međunarodne trgovine država ipak vrši značajan, a ponekad i ključni uticaj na njeno odvijanje. Uticaj konkretne države na spoljnotrgovinsko poslovanje njenih preduzeća i međunarodne ekonomske odnose formuliše se i materijalizuje kroz vođenje spoljnotrgovinske politike.
Pojam i značaj međunarodnog poslovanja
Međunarodna trgovina posreduje u procesu  razmenu robe i neproizvodnih usluga kao što su špedicija, transport robe i putnika, bankarske usluge, ugostiteljsko-turističke usluge, usluge osiguranja, telekomunikacione usluge i drugo. Međunarodna trgovina predstavlja deo prometa robe i usluga kao kupoprodajnog predmeta koji prelazi carinsku granicu jedne države i ulazi na teritoriju države kupca, odnosno prodavca.
Međunarodno poslovanje ne predstavlja samo promet materijalnih dobara i neproizvodnih usluga, već u određenim slučajevima predstavlja instrument ostvarivanja političko-ekonomskih interesa pojedinih država. Međunarodnu poslovanje danas karakteriše sve veći uticaj multinacionalnih (MNC) i transnacionalnih (TNC) kompanija. Ove kompanije obezbeđuju sirovine po povoljnim cenama iz zemalja u razvoju, gde eksploatišu i jeftinu radnu snagu; one se javljaju i u razvijenim državama gde kompletiraju proces proizvodnje ili ga osamostaljuju, čime proširuju svoje tržište i koriste prednosti ekonomije obima. Čest motiv izvoz kapitala MNC i TNC je i zaobilaženje carinskih barijera, kao i potiskivanje konkurencije. MNC i TNC kroz okvire međunarodnog poslovanja, velikoj meri utiču na međunarodne odnose.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET