Socijalno zdravstveno i penziono osiguranje | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Socijalno zdravstveno i penziono osiguranje". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Socijalno zdravstveno i penziono osiguranje
SADRŽAJ
Uvod 1
1. Socijalno osiguranje 3
1.1 Osnovna načela socijalnog osiguranja 4
2. Zdravstveno osiguranje 7
2.1 Karakteristike zdravstvenog osiguranja 8
2.2 Modeli zdravstvenog osiguranja 9
2.3 Način finansiranja 11
2.4 Dobrovoljno zdravstveno osiguranje 12
3. Penzijsko osiguranje 14
3.1 Reforma penzijskog osiguranja 15
Zaključak 17
Literatura 19
UVOD
Socijalno osiguranje je jedan od najvažnijih metoda socijalne politike, ono predstavlja metod zaštite lica pogođenim socijalnim slučajem. Posle metode socijalnog osiguranja kao metod soijalne zaštite razvilo se socijalno obezbeđenje. Ova dva metoda su u procesu razvoja socijalne politike u stvari nastali jedan od drugog, socijalno osiguranje je tokom svog sopstvenog razvoja preraslo u socijalno obezbeđenje
1. SOCIJALNO OSIGURANJE
Svrha socijalnog osiguranja je da se pruži ekonomska sigurnost tokom svih perioda u životu. Zato osiguranje pruža pre svega pomoć bolesnima, onima koji su ometeni u funkcijama, roditeljima i penzionerima. Ranije, kada je društvo sprovodilo socijalnu politiku, zvali su ga nega sirotinje i trebalo je uglavnom da suzbije masovno siromaštvo i masovno umiranje. Socijalno osiguranje, kao pojam, nije postajao, sve do buržoaske revolucije, ali, kao činjenica, tj. potreba za to, već je bila prisutna od početka «klasnog», plemenskog društva, gde je nastala prvobitna svojina nad sredstvima rada, a u raspodeli, podela viška vrednosti, proizvoda.
Pomenuta sredstva su prisvajali jači pojedinci, a slabijima su, nešto udelili, po sopstvenom nahođenju, pa čak su ih kao nepotrebne, slabe i ubijali.
U robovlasničkom društvu, robove su barem hranili, ali su ih i prodavali, a njihovi životi im ništa nisu značili. U srednjem veku kmetovi, su već imali više dostojanstva, prava na život, ali prave slobode i učešće u raspodeli dobara, nisu dobili.
Sredinom 1800-tih godina počela je industrijalizacija . U taktu sa industrijom u porastu ljudi su napuštali zanatsko i agrarno društvo i zapošljavali se u fabrikama. Stambene prilike su bile veoma loše, posao u industriji težak i prljav,zaštite na radu nije bilo. Kako su građani postajali sve zavisniji od prihoda u obliku novca, a ne produkata, rasla je ekonomska ranjivost pri bolesti, nesrećnim slučajevima na radu i visokoj starosti. Zahtevi za uvođenje socijalnih promena su rasli. Obzirom na to da je situacija običnih ljudi u društvu postala teža nego što je
bila ranije, počelo je izrastati naše današnje socijalno osiguranje. Ali trebalo je vremena – više od sto godina. Krajem 1800-tih počeli su ljudi da se organizuju stvarajući udruženja, tzv. Pomoćne blagajne za bolesne, kada je nevolja već bila na vratima.
Tridesetih godina prošlog veka udruženja postaju priznatima od strane države i dobile su ime Bolesničke blagajne, a dobile su i državnu podršku za svoju delatnost. Pedesetih godina XX veka pojavljuje se današnja blagajna socijalnog osiguranja po prvi put. Neko dobrovoljno članstvo kao u staroj blagajni ne postoji. Od sada su svi koji žive ilir rade obuhvaćeni socijalnim osiguranjem. Osiguranje koje prožima misao da obaveza plaćanja poreza i taksi daje pravo na deo socijalnog blagostanja kada nam je potreban. Tokom čitavog 20. veka provođene su postupno reforme i došlo je do mnogih poboljšanja
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET