Berze | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berze". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Pojam berze
Pod pojmom berza podrazumeva se stalno mesto trgovanja na kojem se, prema strogo utvrđenim pravilima i uslovima, ali i vremenskim sekvencama, kupuje određena roba. Samo ime berza ima više tumačenja: neki smatraju da potiče od francuske reči “bourse”, što označava mesto gde su se sastajali trgovci još početkom XV veka, neki od italijanske reči “borsa”, što znači kesa ili novčanik, treći smatraju da ovaj termin vodi poreklo od grčke reči “byrsa”, što označava oderanu kožu, a neki misle da naziv vodi poreklo od imena bogate porodice Van der Burse iz Briža, ova porodica se smatra utemeljivačem sadašnjeg oblika berzanskog poslovanja. Ona je na ulazu u kuću držala obešene kožne kese koje su simbolično predstavljale odnos ponude i tražnje. I ako se prvi tragovi organizovanih berzi javljaju u XV veku, moderne berze kakve danas postoje počinju svoj razvoj tek krajem XVIII veka.
Dakle, preko berzi se vrši institucionalizacija kapitala. Zadaci berze su, da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje kapitala na jednom mestu omogući njihovu razmenu, određivanje realne vrednosti kapitala i tržišnu stabilnost kapitalnih transakcija. Berza se može definisati kao mesto na kome se kupuju i prodaju robe i ovlašćene vrste hartija od vrednosti.
Počeci berze ukazuju da su berze predstavljale:
organizovano tržište
prostor na kome se trgovalo zamenljivom robom
prostor na kome su učesnici trgovali berzanskom robom i berzanskim efektima
prostor na kome su se obavljale berzanske transakcije u određeno vreme
oblik trgovanja uz strogo pridržavanje pravila poslovanja
Predmeti berzanskog trgovanja su bili podložni tipizaciji, što znači da se tim predmetima moglo trgovati bez njihovog prisustva. To je pojednostavilo i ubrzalo postupak trgovine. U početku je broj učesnika bio mali tako da je između njih stvoreno poverenje koje se vremenom institucionalizovalo preko pravila trgovanja. Uvođenjem berzanskih efekata povećava se značaj gotovine i hartija od vrednosti. Efekti su se mogli održati u odnosima sa robom, jer su imali podlogu u konkretnim robama.
Vrste berze
Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na:
robne (produktne) berze i berze usluga,
finansijske berze
Na robnim berzama se trguje različitim vrstama robe (žito, krompir, meso, kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj i sl.) i usluga (transportne usluge u prekomorskom i vazdušnom transportu i sl.).
Finansijske berze mogu biti:
univerzalne
specijalizovane
 
Univerzalne su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkotrajnim hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i zlatom.
Na specijalizovanim berzama trguje se samo određenim berzanskim materijalom. One mogu biti: berze efekata – ako se na njima kupuju i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i plementih metala i sl.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET