Berze | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berze". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

Sadržaj
Uvod 3
1. Nastanak i razvoj berze 5
1.1. Nastanak i razvoj beogradske berze 6
2. Vrste berzi 8
2.1. Robne berze 8
2.2. Finansijske berze 10
3. Vrste berzanskih posrednika 11
3.1. Broker 11
3.2. Diler 11
3.3. Vrste brokera i dilera 12
4. Pravila poslovanja berze 13
4.1. Pravilnik Beogradske berze – izovdi 14
Zaključak 17
Literatura 18
Uvod
Berza je regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti, sa strogo utvrđenim pravilima trgovanja, opštim kriterijumima za prihvatanje hartija od vrednosti kojima će se trgovati, kao i kriterijumima za prijem u članstvo berze. Iz ovakvog definisanja berze, proizilazi da je reč o instituciji koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet trgovanja i određuje način trgovanja.
Berza ne utvrđuje cenu hartija od vrednosti kojima se na toj berzi trguje, već određuje pravila odvijanja aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tražnje u određenom trenutku utvrđuje cena hartije od vrednosti. U donošenju pravila poslovanja berze su samostalne, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekršilaca. Posao sankcionisanja je delatnost posebnih berzanskih sudova-arbitraža.
Članovi berze, brokersko-dilerska društva, u vremenu određenom za aukciju, na način propisan pravilima berze, plasiraju naloge za trgovanje (primljene od klijenata ili sopstvene naloge) za hartijama od vrednosti koje su primljene na trgovanje na toj berzi. Berza dobija dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti, koja kontroliše njen rad tokom celog perioda postojanja berze.
U širem smislu, berza predstavlja celokupno tržište, dakle, interaktivne odnose svih učesnika u trgovanju, a to su:
- izdavaoci hartija od vrednosti,
- sva fizička i pravna lica kao investitori ili potencijalni investitori u hartije od vrednosti,
- prateće institucije kao što su razne agencije, knjigovođe, ovlašćeni revizori isl,
- nadzorni organi,
- klirinške kuće i registri hartija od vrednosti,
- posrednici na finansijskom tržištu,
- medijii i
- sama berza, u užem smislu te reči.
U osnovi, svoje organizacije, berza, koja se nalazi u centru kruga pomenutih učesnika, se najčešće svodi na delovanje organizacionih celina koje ujedno predstavljaju i osnove organizacije berze i to:
- listing, koji vrši prijem i razvrstavanje hartija od vrednosti na različite nivoe tržišta, koja su na toj berzi organizovana, prati stalno izvšenje uslova pod kojima je hartija primljena na berzi kao ispunjenje obaveza koje emitentima propisuje berza. Takođe, u okviru poslova listinga obavljaju se prijem i kontrola rada članova berze. Ukratko, možemo reći da listing vrši odabir i razvrstavanje tržišnog materijala kojim se na berzi trguje, kao i posrednika u trgovanju i tako obezbeđuje kvalitet berze;
- trgovanje, je organizacioni deo berze u kome se odvija osnovna berzanska aktivnost, a to je organizovanje susretanja ponude i tražnje i formiranje cene tržišnog materijala prema pravilima ugrađenim u modele ili metode trgovanja;
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET