Berze | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berze". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


Sadržaj
1.Pojam berze...........................................3
2.Vrste berzi.............................................4
3.Berzanski posrednici................................6
4.Osnivanje berze......................................7
5.Statut i pravila berze...............................8
6.Imovina berze.......................................11
7.Organi i članovi berze.............................12
8.Berzanski poslovi...................................13
9.Prestanak rada berze.............................14
10.Literatura...........................................15
1. U V O D
Današnji trend, u svetu kao i kod nas, pokazuje da sve više finansijskih institucija obavlja svoje aktivnosti na različitim tržištima, nudeći široku lepezu finansijskih usluga. Pa ipak neke razlike između finansijskih institucija su se još uvek zadržale.
Kao učesnici na tržištu kapitala u svim zemljama gde postoji i funkcioniše ovo tržište javljaju se
Investitori, vlasnici kapitala u ulozi prodavaca,
Preduzetnici, korisnici kapitala u ulozi kupaca,
Posrednici,
Država u ulozi regulatora i kontrolora.
POSREDNICI – kvantitativno posmatrano ova grupacija učesnika je najmalobrojnija, ali kvalitativno posmatrano posrednici kao učesnici na tržištu kapitala, zbog velikog uticaja na obim realizacije ponude i tražnje, zauzimaju najvažnije mesto naspram ostalih učesnika u tržišnim odnosima.
U zemljama u kojima postoji neadekvatno razvijen posrednički sektor, uprkos značajnom nivou formirane ponude i tražnje za finansijskim sredstvima, stepen efikasnosti tržišta kapitala je mali i neadekvatan iskazanoj ponudi i tražnji.
Ako bismo kao kriterijum podele posrednika uzeli njihovu organizaciono-finansijsku strukturu, onda bismo sve posrednike kao učesnike tržišta kapitala mogli da svrstamo u sledeće 3 gupe:
BERZE, kao specijalizirane institucije tržišta kapitala
institucionalne investitore – osiguravajuća društva, penzioni fondovi i investiciona društva
banke i druge bankarske organizacije, kao posrednici između investitora i korisnika kapitala.
Važno je istaknuti da se pomenuti posrednici kao učesnici na tržištu kapitala mogu javiti u ulozi investitora, korisnika kapitala, komisionara ili čistog posrednika, ali samo u nekoj od ovih uloga, što zavisi od stanja i ukupnih odnosa na tržištu kapitala.
1.Pojam berze
Berza predstavlja organizovano i specijalizovano tržište kapitala. Definicija berze sadrži tri osnovna elementa: mesto na kome se trguje, predmet trgovanja i način trgovanja. Mesto trgovanja, razvijalo se od pijace, do globalne elektronske mreže. Na samom početku  berza se često poistovećivala sa pijacom,  a osnovno pravilo je glasilo »uvek na istom mestu i u isto vreme«. Razvoj kompjuterske tehnologije  uslovio je zamenu navedenog pravila novim koje sledi berzansku trgovinu: »stalno i svuda«. Razvoj finansijskih instrumenata, usložnjavanje trgovanja, povećavanje broja učesnika uticali su na formiranje organizovanog tržišta kapitala, propisivanje pravila i jasno definisane uslove, koje mora poštovati svako ko izrazi želju da trguje na berzi. Pravila su u suštini jednostavna i jasna, a postavljena su da bi svi učesnici imali jednake i fer uslove za trgovanje. Zapitajmo se zašto baš pijaca (berza)? Zato što je onaj ko je ušao na pijacu morao da prođe određene provere kvaliteta robe koju prodaje, da dokaže da je vlasnik robe koju nudi i da ispuni uslove o skladištenju i transportu robe.Slično je i sa berzom, vreme je ukazalo da se korektno trgovanje na tržištu kapitala može obezbediti samo ukoliko je organizovano. U početku se hartijama od vrednosti trgovalo u lukama i u kafanama! Povećanje broja kupaca i prodavaca i porast prometa uslovili su i organizaciju tržišta, što podrazumeva standardizaciju »robe« kojom se trguje i postavljanje kriterijuma koje treba ispuniti za ulazak na organizovano tržište. Reč, je zapravo, o kriterijumima za učesnike na berzi i o kriterijumima za "robu" kojom se trguje. Kao posrednička organizacija, ona je organizovano tržište koje učesnicima obezbedjuje prostorna, tehnička i druga sredstva za obavljanje trgovine hartijama od vrednosti, a ulagačima i učesnicima pruža informacije. Pruža pregled ponude i tražnje artikala kojima se na njoj trguje. Institucija koja je nerazdvojan mehanizam finansijskog i robnog ržišta svojstven zemljama koje imaju razvijenu tržišnu privredu i razvijene poslove hartijama od vrednosti, ili je institucionalizovani deo ukupnog finansijskog tržišta, odnosno njegova glavna institucija. Održava se redovno i dostupna je samo odredjenom krugu ljudi. Na njoj se redovno sastaju ovlašćeni posrednici (brokeri, disponenti, makleri, senzali, agenti) da bi zaključivali ugovore o kupoprodaji fungibilne (zamenljive) “robe” (koje ne mora biti na tom tržištu, niti mora biti isporučena ni plaćena). Promet na berzi zavisi od zemlje do zemlje. Berza ne garantuje uspeh transakcije, već je ona mesto koje propisuje kriterijume, proverava njihovo ispunjenje u momentu dolaska na berzu, a nikako ne garantuje siguran dobitak. Berza uvek, na tržište "pušta" samo one koji dokažu da ispunjavaju sve uslove za trgovanje i da imaju kvalitetnu robu. . Berzin je najvažniji zadatak i prioritetan interes da obezbedi jasan kriterijum i da proveri  njegovo ispunjenje, ali ne garantuje za sigurnost dobiti. Sledeći potrebe iz okruženja, za trgovanjem na organizovanom tržištu, osnovana je i Beogradska berza davne 1894. godine. Berza je takodje pravno lice koje ima dozvolu Komisije za hartije vrednosti za obavljanje poslova organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i standardizovanim finansijskim derivatima. Berza pruža mogućnost organizovanog trgovanja, obezbeđuje kriterijume ulaska i pravila trgovanja, sistem trgovanja, obavlja kontrolu poštovanja pravila i ispunjavanja propisanih kriterijuma i o rezultatu trgovanja obaveštava javnost. Danas, berza koristi kompjutere i elektronski sistem komunikacije. Ipak, još uvek postoji živost, brokeri  primaju naloge, nalaze se u boksovima u sali za trgovanje, brzo se kreću po sali za trgovanje, ili se okupljaju oko pultova za trgovanje opremljenih elektronskom opremom. Berza je izuzetno brzo tržište kapitala. Gde god ima telefon, veoma brzo, investitor poziva svog brokera, broker ukucava simbol hartije na računaru, koji je povezan sa kompjuterskim centrom i u istom trenutku informacije o toj hartije zasvetle na ekranu.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET