Berzansko poslovanje i berzanski posrednici | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berzansko poslovanje i berzanski posrednici". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT
BERZANSKO POSLOVANJE
I BERZANSKI POSREDNICI
Čačak, april, 2010. godina
Sadržaj
I UVOD........................................................................................... 2 1. BERZANSKO POSLOVANJE............................................................ 3 2. BERZANSKI POSREDNICI.................................................................. 9 2.1. Brokeri..................................................................................................... 11 2.2. Dileri ....................................................................................................... 12 3. UDRUŽENJE BERZI I BERZANSKIH POSREDNIKA.................... 13 4. RIZIK.................................................................................................... 14 4.1. Sistemski i nesistemski rizik.................................................................. 15 4.2. Merenje očekivanog (ex ante) rizika...................................................... 16 II ZAKLJUČAK....................................................................................... 19 III LITERATURA........................................................................... 21
I UVOD
Sektor privrede obuhvata veći broj privrednih subjekata iz društvenog i privatnog sektora. I ovaj sektor se može pojaviti i na strani štednih i na strani deficitnih subjekata. Kao štedni subjekti, privredni subjekti vrše ulaganja u različite oblike finansijske aktive. Kao deficitni subjekti, oni vrše emisiju različitih hartija od vrednosti radi prikupljanja sredstava za finansiranje svog poslovanja. Učesnici iz sektora stanovništva predstavljaju značajne subjekte štednje. Sektor stanovništva se pojavljuje i u ulozi deficitnih subjekata. Stanovništvo najčešće investira u razne oblike finansijske aktive. Sektor inostranstva čine ino subjekti koji učestvuju na finansijskim tržištima druge zemlje. Uže shvatanje učesnika na finansijskim tržištima vezuje se za subjekte čije je postojanje i poslovanje povezano sa samim finansijskim tržištima. Prema ovom shvatanju, učesnike na finansijskim tržištima čine finansijske institucije i finansijski posrednici. Ovde spada veliki broj subjekata koji učestvuju na finansijskim tržištima i koji preko finansijskih tržišta povezuju ponudu i tražnju za finansijskom aktivom. Finansijske institucije obezbeđuju izvršavanje funkcija finansijskih tržišta. One su osnovni učesnici u trgovini finansijskim instrumentima. Finansijske institucije su neposredni učesnici na finansijskim tržištima, ili učesnici čija aktivnost omogućava normalno obavljanje trgovine. Uloga pojedinih učesnika na finansijskim tržištima je različita. Oni se mogu pojaviti kao zajmodavci, ili kao nosioci regulatorne uloge, odnosno uloge organa javne (monetarne) vlasti. Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju između nosilaca i korisnika akumulacije (štednje). Ovu funkciju institucije obavljaju tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaca. Iako većina finansijskih institucija obavlja i posredničke funkcije, svaka finansijska institucija nije istovremeno i posrednik na finansijskim tržištima. U finansijske institucije spadaju: centralna banka, poslovne (komercijalne) banke, kreditne i štedne asocijacije, štedionice, investicione kompanije i fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva, finansijske kompanije i sl. Neke od ovih institucija mogu biti finansijski posrednici, ali se kao posebne kategorije finansijskih posrednika javljaju brokeri, dileri i investicioni bankari.
1. BERZANSKO POSLOVANJE
Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u najvecim. Pod berzanskim poslovanjem podrazumeva se:
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET