Berzanski posrednici - brokeri i dileri | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berzanski posrednici - brokeri i dileri". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

S a d r ž a j
Uvod
“Sam ,pojam berza vodi poreklo od jedne flamanske porodice koja je u Brižu imala kafanu u kojoj su se ljudi okupljali i koji su pored usluga jela, pića i prenoćišta, obavljali i trgovačke poslove. Ispred lokala, na ulaznim vratima bile su isklesane tri kese koje su predstavljale simbol kuće, a kako je bilo reč o porodici Van der Beurse, stajala je oznaka “de Beurse”. Taj pojam korišćen je kasnije od strane mletačkih trgovaca i postao je sinonim za mesta za njihovo okupljanje.”
Berza – organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju određenim i standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima, a sve je propraćeno standardizovanom dokumentacijom.
Uloga berze je, između ostalog, i obezbeđivanje uslova i načina za utvrđivanje objektivne cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.
Prema predmetu trgovine, berze se dele na efektivne (trguje se hartijama od vrednosti, devizama i finansijskim derivatima), robne (trguje se robom) i mešovite.
“Berza je barometar privrede”.
Berza može biti organizovan prema metodu trgovine kao:
1. Aukciono tržište i
2. Kontinuirano tržište
Berza je danas samo kompjuterska i komunikaciona mreža
Pojam i podela berzanskih posrednika
Berzanski posrednici su finansijske institucije, odnosno lica, koje učestvuju u trgovini na finansijskom tržištu.
Sa razvojem finansijskog tržišta menjala se i uloga posebnih finansijskih institucija na finansijskom tržištu – berzanskih posrednika.
U početku oni su imali monopolski položaj državnih službenika. Danas je funkcija berzanskih posrednika u većini zemalja demonopolizovana i propisana je obavezna korporativna organizacija.
Sam naziv berzanski posrednici potiče iz francuskog i nemačkog sistema organizovanja tržišta hartija, koje se danas sve više napušta. U tim zemljama je zakonom dato isključivo pravo (monopol) na organizovanje trgovine na berzama posebnim činovnicima (službenicima), koje država u propisanom broju postavlja na svakoj berzi. Kako ti činovnici po zakonu nemaju pravo da trguju hartijama za svoj račun (tj. da ih preprodaju), nego samo da zastupaju ili da posreduju za ostale učesnike u trgovini, nazvani su berzanskim posrednicima ili zastupnicima (nem. Kursmakler, fr. Agent de change).
Prava i obaveze berzanskih posrednika regulisani su kroz trgovačko zakonodavstvo.
Trgovina na berzi se odvija između berzanskih posrednika (članova berze) koji moraju ispuniti rigorozne kadrovske, organizacione i finansijske standarde kako bi bili primljeni u članstvo.
Prijem članova na berzu naziva se listing. Članovi imaju mesto na berzanskom parketu što je tradicionalni naziv za pravo da se učestvuje u trgovini. Veliki broj berzi ima ograničen broj ovih mesta čijom se kupovinom odnosno zakupom, uz ispunjenje drugih strogih uslova, stiče eksluzivno pravo kupovine na berzi.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET