Berzanski posrednici | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berzanski posrednici". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

 VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
Osnove ekonomije
Seminarski Rad
Berzanski posrednici
Datum predaje 27.01.2011.
Beograd
Januar, 2011
SADRŽAJ
1. Uvod ................................................................................................................ 3
2. Pojam berze i berzanskih posrednika ...................................................................... 3
3. Berzanski posrednici ............................................................................................ 5
4. Brokeri ............................................................................................................. 7
5. Dileri ................................................................................................................ 8
6. Zaključak .......................................................................................................... 9
7. Literatura .......................................................................................................... 9
UVOD
Sektor privrede obuhvata veći broj privrednih subjekata iz društvenog i privatnog sektora. I ovaj sektor se može pojaviti i na strani štednih i na strani deficitnih subjekata. Kao štedni subjekti, privredni sektori vrše ulaganja u različite oblike finansijske aktive. Kao deficitni, oni vrše emisiju različitih hartija od vrednosti radi prikupljanja sredstava za finansiranje svog poslovanja. Učesnici iz sektora stanovništva predstavljaju značajne subjekte štednje. Sektor stanovništva se pojavljuje i u ulozi deficitnih subjekata. Stanovništvo najčešće investira u razne oblike finansijske aktive. Sektor inostranstva čine ino subjekti koji učestvuju na finansijskim subjektima druge zemlje. Uže shvatanje učesnika na finansijskim tržištima vezuje se za subjekte čije je postojanje i poslovanje povezano sa samim finansijskim tržištima. Prema ovom shvatanju, učesnike na finansijskim tržištima čine finansijske insitucije i finansijski posrednici. Ovde spada veliki broj subjekata koji učestvuju na finansijskim tržištima i koji preko finansijskih tržišta povezuju ponudu i tražnju za finansijskom aktivom.
Iako većina finansijskih institucija obavlja i posredničke funkcije, svaka finansijska institucija nije istovremeno i posrednik na finansijskim tržištima. Finansijski posrednici povezuju ostale učesnike na finansijskim tržištima. U finansijske institucije spadaju: centralna banka, poslovne (komercijalne) banke, kreditne i štedne asocijacije, štedionice, investicione kompanije i fondovi, penzioni fondovi, odiguravajuća društva, finansijske kompanije i sl. Neke od ovih institucija mogu biti finansijske posrednici, ali se kao posebne kategorije finansijskih posrednika javljaju brokeri, dileri i investicioni bankari.
POJAM BERZE I BERZANSKIH POSREDNIKA
Berza je regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti (HoV), sa strogo utvrđenim pravilima trgovanja, opštim kriterijumima za prihvatanje HoV kojima će se trgovati, kao i kriterijumima za prijem u članstvo berze. Iz ovakvog definisanja berze, proizilazi da je reč o instituciji koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet trgovanja i određuje način trgovanja. Berza ne utvrđuje cenu HoV kojima se na toj berzi trguje, već određuje pravila odvijanja aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tražnje u određenom trenutku, utvrđuje cena HoV. U donošenju pravila poslovanja berze su samostalne, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanja prekršilaca. Posao sankcionisanja je delatnost posebnih berzanskih sudova – arbitraža.
U literaturi i praksi nalazi se veliki broj različitih definicija, mišljenja i stavova po pitanju „šta je berza?“. Berza, najprostijim rečnikom, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tražnja za tačno određenom robom, tačno određeno vreme, na tačno određenom mestu. Moglo bi se reći da, kada je berza u pitanju, postoji mnogo toga „tačnog“, što je istina jer to predstavlja njenu glavnu osobinu koja je razlikuje od svih drugih neformalnih, susretanja ponude i tražnje. Berza danas predstavlja mesto gde se susreću ponuda i tražnja za tačno definisanim predmetima trgovine, pri čemu taj predmet trgovine mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Procesom standardizacije postiže se da predmet trgovine po svojim osobinama bude podpuno identičan u malim i u velikim količinama. To je lako učiniti sa robama niskog stepena obrade, dok je sa finalnim proizvodima, zbog raznolikosti, to veoma teško. Standardizacija i tipizacija su neophodni jer se na berzi trguje na reč, odnosno na poverenje. Razvitkom trgovine ovo „poverenje“ se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima trguje.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET