Berzanski posrednici | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berzanski posrednici". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.


SEMINARSKI RAD
Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT
BERZANSKI POSREDNICI
Beograd,
SADRŽAJ
UVOD....................................................................................................................................3
1.POJAM BERZE I BERZANSKIH POSREDNIKA......................................................4
2.BERZANSKI POSREDNICI...........................................................................................7
3.BROKERI..........................................................................................................................9
4.DILERI.............................................................................................................................11
ZAKLJUČAK.....................................................................................................................13
LITERATURA...................................................................................................................14
UVOD
Sektor privrede obuhvata veći broj privrednih subjekata iz društvenog i privatnog sektora. I ovaj sektor se može pojaviti i na strani štednih i na strani deficitnih subjekata. Kao štedni subjekti, privredni subjekti vrše ulaganja u različite oblike finansijske aktive. Kao deficitni subjekti, oni vrše emisiju različitih hartija od vrednosti radi prikupljanja sredstava za finansiranje svog poslovanja. Učesnici iz sektora stanovništva predstavljaju značajne subjekte štednje. Sektor stanovništva se pojavljuje i u ulozi deficitnih subjekata. Stanovništvo najčešće investira u razne oblike finansijske aktive. Sektor inostranstva čine ino subjekti koji učestvuju na finansijskim tržištima druge zemlje. Uže shvatanje učesnika na finansijskim tržištima vezuje se za subjekte čije je postojanje i poslovanje povezano sa samim finansijskim tržištima. Prema ovom shvatanju, učesnike na finansijskim tržištima čine finansijske institucije i finansijski posrednici. Ovde spada veliki broj subjekata koji učestvuju na finansijskim tržištima i koji preko finansijskih tržišta povezuju ponudu i tražnju za finansijskom aktivom.
Finansijske institucije obezbeđuju izvršavanje funkcija finansijskih tržišta. One su osnovni učesnici u trgovini finansijskim instrumentima. Finansijske institucije su neposredni učesnici na finansijskim tržištima, ili učesnici čija aktivnost omogućava normalno obavljanje trgovine. Uloga pojedinih učesnika na finansijskim tržištima je različita. Oni se mogu pojaviti kao zajmodavci, ili kao nosioci regulatorne uloge, odnosno uloge organa javne (monetarne) vlasti.
  Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju između nosilaca i korisnika akumulacije (štednje). Ovu funkciju institucije obavljaju tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaca.
Iako većina finansijskih institucija obavlja i posredničke funkcije, svaka finansijska institucija nije istovremeno i posrednik na finansijskim tržištima. Finansijski posrednici povezuju ostale učesnike na finansijskim tržištima. U finansijske institucije spadaju: centralna banka, poslovne (komercijalne) banke, kreditne i štedne asocijacije, štedionice, investicione kompanije i fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva, finansijske kompanije i sl. Neke od ovih institucija mogu biti finansijski posrednici, ali se kao posebne kategorije finansijskih posrednika javljaju brokeri, dileri i investicioni bankari.
1.POJAM BERZE I BERZANSKIH POSREDNIKA
Berza je regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti, sa strogo utvrđenim pravilima trgovanja, opštim kriterijumima za prihvatanje hartija od vrednosti kojima će se trgovati, kao i kriterijumima za prijem u članstvo berze . Iz ovakvog definisanja berze, proizilazi da je reč o instituciji koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet trgovanja i određuje način trgovanja. Berza ne utvrđuje cenu hartija od vrednosti kojima se na toj berzi trguje, već određuje pravila odvijanja aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tražnje u određenom trenutku utvrđuje cena hartije od vrednosti. U donošenju pravila poslovanja berze su samostalne, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekršilaca. Posao sankcionisanja je delatnost posebnih berzanskih sudova-arbitraža.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET