Berzanske krize | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berzanske krize". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
Banja Luka
________________________________________________________________
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA:
BERZE I BERZNASKO POLSOVANJE
NAZIV SEMINARSKOG RADA
BERZANSKE KRIZE
Ocjena: 5 6 7 8 9 10
Banja Luka, april 2011. godine
Uvod
Poceci, nastanak i razvoj berze
Razvoj berzi i trgovanja na njima posledica je razvoja konkretnog tržišta. Berza je nastala spontano, iz samog tržišta, odnosno iz njegovih potreba. Iz tog se razloga nastanak, širenje i razvoj berzi i poslovanja na njima poklapa sa širenjem i osvajanjem novih tržišta, kako prostorno, tako i tehnološki.
Koreni prve trgovine iz koje je berza dobila ime, vezuju se za Flandriju, grad Briž i XVI vek . Međutim, današnje velike berze nastale su nešto kasnije. Počeci Njujorške berze vezuju se za 1792. godinu, kada se 24 brokera okupilo i potpisalo Batonvudski sporazum, koji predstavlja osnivački akt najveće svetske berze. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1801, osnovana je još jedna velika berza – Londonska. Pored ovog formiranja berzi u institucionalnom smislu, paralelno su tekli tokovi kreiranja predmeta trgovanja. Tako su prve emisije „akcija“ nastale polovinom XVI veka, kada su se prikupljala sredstva za trgovačke ekspedicije. Firme su umesto uzimanja kredita, emitovale potvrde (preteče akcija) i tako prikupljale novac za sprovođenje skupih putovanja. Time su kupci „potvrda“ postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja, a sa njom i svih rizika i benefita koje putovanje i trgovina donosi. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.
 
 
Terminske transakcije su zabeležene još na glinenim pločicama, odnosno obaveza jedne strane da svoje dugovanje namiri određenom robom u nekom budućem periodu. U trenutku kada je poverilac – posednik dokumenta o budućoj isporuci robe, preprodao taj dokument da bi zaradio na razlici u ceni, dobili smo i prvi posao koji bi se mogao nazvati berzanskom špekulacijom.
 
Kao ni elementi berzanskog poslovanja, tako ni sama pravila ponašanja u trgovini, kao krucijalan uslov berze, nisu morala čekati flamanske trgovce da bi bila izmišljena. U vidu običajnog prava postojala su otkada i sama trgovina, ali su se prvi pisani dokazi pojavili u starom Rimu. Ustaljena praksa sastajanja na jednom mestu dozvolila je i da se formiraju prva pravila trgovanja, ali i prvi standardi robe. Pravila koja su nastala iz običajnog trgovinskog prava, naslonjena i na pravila kojih su se pridržavali antički trgovci, a pre svega rimski, unose u organizovano trgovanje dva principa, koja su i danas nerazdvojna od razvoja institucije berze – poverenje i sigurnost. Ova dva principa postaju neophodni uslovi berzanskog načina trgovanja, nešto bez čega je ono nezamislivo.
Dok su se svi elementi berzanskog poslovanja sklopili u jednu celinu i formirali berzu koju mi poznajemo, prošlo je dosta vremena, a priča o berzi, kao načinu organizovanja i unošenja reda i pravila u trgovanje, mnogo je starija.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET