Berza | seminarski diplomski

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Berza". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.

UVOD
Polazište definicije berze je da je ona mesto trgovanja. Kao institucija, nastala je iz potrebe tržišta za efikasnijim trgovanjem, ostala je vezana za njegov razvoj i za razvoj delatnosti trgovaca- posrednika. I danas, i pored mnogostrukog drustveno- ekonomskog značaja, ne može se odvojiti od primarnog razloga nastanka i odrzanja: ukoliko se odvoji od tržišta, ukoliko izgubi vezu sa posrednicima, gubi raison d’ etre i nestaje.
Berza nije bilo koje mesto trgovanja. Da bi smo neko mesto trgovanja nazvali berzom, potrebno je da se ispune još dva uslova. Oni se odnose na predmet trgovanja na berzi i na način na koji se na berzi trguje.
Predmet trgovanja nije prisutan na berzi. Na berzi se trguje bez fizičkog prisustva onog cime se trguje i bez primopredaje novca i predmeta trgovanja iz ruku kupca u ruke prodavca. Zbog toga je neophodno da predmet trgovanja bude standardizovan, odnosno opisan do najsitnijih pojedinosti. Samo takav može biti predmet trgovanja na berzi, odnosno samo tako, u svakom trenutku, i kupac i prodavac znaju čime trguju.
Trgovanje bez prisustva onog čime se trguje zahteva posebne odnose na berzi. Oni su uređeni grupom pravila, objedinjenih u posebnim pravilnicima. Ta pravila određuju ko i pod kakvim uslovima može da trguje na berzi, čime može da se trguje, na koji način se prikupljaju ponuda i tražnja, kako se zaključuju i kako se izvršavaju poslovi.
Ova tri elementa, spojena ujedno, daju definiciju berze kao mesta na kome se trguje standardizovanim predmetima trgovanja, po unapred utvrđenim pravilima. U naše vreme, zahvaljujući primeni informatičke tehnologije, samo fizičko mesto trgovanja biva u definiciji berze zamenjeno virtuelnim mestom- određenim informatičkim okruženjem u kome posrednici trguju.
Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti ih same kupuju i prodaju, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijalne finansijske institucije. Predmet trgovanja ne berzi mora da bude tipiziran kako bi bio lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.
BERZA
1.1 Istorijski razvoj i nastanak berze
Berze su nastale na osnovu prakse održavanja redovnih sastanaka trgovaca na određenim mestima. Ovakvi sastanci održavali su se najpre u srednjovekovnim primorskim trgovačkim gradovima Italije. Sastanci su se održavali u blizini trgovačkih zona, a to su bile ulice, kao i trgovi pored sedišta trgovačkih konzula gde se odvijala redovna berzanska trgovina i to isključivo sa menicama kao instrumentima za razmenu različitih moneta trgovačkih gradova. Gradski prostor na kome se trgovalo sa menicama nosio je naziv „loggia“.
Postoji, takođe, vrlo ubedljivo objašnjenje etimološkog porekla ove reči u kome se ističe da su mletački trgovci u gradu Bridžu (Brugge- današnja Belgija) posedovali kuću- gostionicu u kojoj se obavlja trgovina sa menicama. Zgrada je ranije pripadala flamonskoj porodici Van der Beurse i u svom znaku imala je tri kese. Otuda je reč „berza“ dobila značenje kuće u kojoj se okupljaju trgovci radi prodaje i trgovine menicama i potraživanjima uopšte. Najpre u dvorištu a kasnije u prostorijama ove porodice održavali su se sastanci trgovaca. Vremenom, ime ove porodice postaje sinonim za sastanke na kojima se trgovalo proizvodima poznatih osobina. Kasnije ovaj naziv postaje opšte prihvaćen i u drugim gradovima gde se osnivaju berze.
...

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET